Како је саопштено из ЦБЦГ, Савјет је на данашњој сједници тог тијела и Савјетодавног одбора усвојио Извјештај о резултатима анализе макроекономских ризика.
„У поменутој анализи идентификовани су и разматрани макроекономски ризици са којима се суочава Црна Гора, а које треба узети у обзир приликом доношења економских одлука. Стога ће овај извјештај бити послат Влади, у чијој је надлежности креирање и вођење економских политика“, каже се у саопштењу.
Наводи се да је на почетку сједнице гувернер ЦБЦГ Радоје Жугић представио члановима Савјета и Савјетодавног одбора основне налазе поменуте анализе.
Он је истакао да идентификација ризика не значи да ће се они и материјализовати, већ је намјера да се на њих скрене пажња како би се благовремено планирале и предузимале превентивне мјере за минимизирање њиховог потенцијалног негативног утицаја.
Он је додао да листа ризика није коначна јер се нови ризици континуирано јављају.
Из ЦБЦГ је саопштено да су ризици који су анализирани у тој студији подијељени на краткорочне и дугорочне макроекономске ризике, ризике из банкарског система, фискалне ризике, ризик инфлације и екстерне ризике.
„Наставак раста цијена енергената и њихова ограничена доступност на свјетским тржиштима и ниска конкурентност реалног сектора препознати су као главни краткорочни макроекономски ризици“, наводи се у саопштењу.
У саопштењу се наводи да су као дугорочни макроекономски ризици истакнути низак степен диверзификованости домаће економије, негативна демографска кретања, неравномјеран регионални развој, климатске промјене и изазови у области званичне статистике.
„У банкарском сектору је препознат ризик у виду потенцијалног раста НПЛ-а, који се може очекивати када дође до повлачења или истека рока мјера подршке ЦБЦГ, а у условима када је незапосленост изражена, док се један дио привреде и даље суочава са посљедицама коронакризе“, каже се у саопштењу.
Наводи се да се остали ризици препознати у банкарском сектору односе на прекомјерни кредитни раст, изложеност банака према држави и раст варијабилних каматних стопа.
„Јавни дуг је главни фискални ризик, а потенцијалну нејасноћу са собом носе и најављене фискалне реформе у оквиру програма Европа сад“, наводи се у саопштењу.
Из ЦБЦГ су казали да су чланови Савјета и Савјетодавног одбора поздравили замисао тих реформи и оцијенили најављено побољшање економског положаја грађана, посебно најсиромашнијих категорија, позитивним.
„Такође, најављено смањење оптерећења зарада, које је тренутно изузетно високо, доноси бенефите за привреду, обезбјеђујући простор за лијечење њених кључних рањивости – недовољне конкурентности и ослабљене ликвидности, оцијењено је на данашњој сједници“, додаје се у саопштењу.
Како је саопштено, према мишљењу чланова Савјета и Савјетодавног одбора ЦБЦГ, имплементацији тако крупних реформи треба да претходи детаљна и вишеслојна анализу, која би разматрала могуће изворе финансирања и прецизно квантификовала утицај предложених мјера.
„Закључено је да је пандемија снажно негативно утицала на црногорску економију, између осталог, због њене велике зависности од услужног сектора“, наводи се у саопштењу.
Додаје се да стога треба мијењати модел развоја, усмјеравајући се на секторе у којима имамо компаративне предности, као и на примјену дигитализације и зелене економије, која је данас један од кључних инструмената за постизање одрживог развоја.
Из ЦБЦГ су навели да је пандемија указала и на шансе за будући развој Црне Горе и региона, у смислу дислокације одређених производних процеса из земаља Далеког истока на Западни Балкан.
То би, како су казали, допринијело скраћивању ланаца снабдијевања, чија се тренутна дужина и комплексност показала као велики проблем и узрок дестабилизације свјетских тржишта.
„Оцијењено је да је припремљени материјал изузетно квалитетан, те да може представљати корисну основу за креирање и вођење конзистентне и одрживе економске политике“, наводи се у саопштењу.
Портал РТЦГ