Због рата у Украјини, цијена тоне пшенице на свјетском тржишту додатно је порасла, док је због забране извоза и нагомилавања вишкова, цијена ове житарице у Србији крајем прошле седмице благо пала
Влада Србије на сједници до краја седмице требало би да укине забрану извоза пшенице и за Црну Гору, али та одлука неће допринијети снижавању цијене хљеба, јер је ова житарица поново поскупјела на свим свјетским берзама.
Наиме, због рата у Украјини, цијена тоне пшенице на свјетстком тржишту је додатно порасла, док је због забране извоза и нагомилавања вишкова, цијена ове житарице у Србији крајем прошле седмице благо пала.
Представници пекарских удружења нису жељели да званично излазе са процјенама шта ће се догодити јер још увијек немају званичну потврду да ли ће Влада Србије повући забрану извоза, али истичу да су им добављачи из Србије поручили да се воде озбиљни преговори како би се дозволио извоз из Србије.
Србија очекује око четири милиона тона пшенице
Претходне седмице Србија је дозволила извоз брашна у Италију и Албанију, које је у међувремену изузела из забране извоза. За Албанију је почео извоз 30.000 тона пшенице и 17.000 тона кукуруза. За Италију је извезено 67.000 тона кукуруза и 17.000 тона пшенице. Србија годишње производи три милиона тона пшенице, а Црна Гора увози нешто преко 44 хиљаде тона. Србија је претходне јесени посијала око 30.000 хектара пшенице више него иначе, те се очекује принос од приближно четири милиона тона. Србија производи око један одсто европске пшенице.
– Сачекајмо да буде све званично. До сада је више пута речено да ће бити, па није допуштен извоз. Сада смо добили увјерење да ће се заиста допустити извоз, али немамо званичну информацију до четвртка – казали су незванично из Удружења индустријских пекара.
Из Удружења пекара при Привредној комори навели су да је брашно из Србије јефтиније од оног из Бугарске, али и да је његова цијена благо порасла.
– Цијена брашна из Србије по тони варира између 420 и 440 еура, односно око 40-ак центи по килограму без ПДВ-а. Када се на ту цијену дода ПДВ и цијене превоза и складиштења тешко да можемо размишљати о снижавању цијена. Осим тога, цијене брашна не утичу само на хљеб, већ и на друге пекарске производе – истакли су за „Дан“ из овог удружења.
За разлику од прије двије седмице, када jе пшеница била наjтргованиjа берзанска роба, претходне недјеље дошло је до смиривања тражње на робно-берзанском тржишту и благог снижавања цијене. Према подацима којима располаже Продуктна берза Нови Сад, берзански уговори у Србији закључени су у цјеновном распону од 34,70 до 35,50 динара по килограму без ПДВ-а. Понуда ове житарице током седмице кретала се и на вишим цјеновним нивоима до 36 динара по килограму без урачунатог ПДВ-а, али купаца на том цјеновном нивоу готово да ниjе било. Овонедјељна пондерисана цијена jе 35,09 динара без ПДВ-а, што представља пад цијене од 0,47 одсто.
Влада Србије је почетком марта донијела одлуку о забрани извоза пшенице, кукуруза и сунцокретовог уља, правдајући ту одлуку кризом на свјетском тржишту. Међународно тржиште ће бити ускраћено за пшеницу са тржишта Русије и Украјине због рата, јер ове двије земље производе око 30 одсто свјетске пшенице.
Цијена пшенице на тржишту САД порасла је на 394 долара по тони, а цијену на свјетским берзама последњих дана увећала је повећана потражња за овом житарицом афричких земаља.
Извор: Дан