Цијене нафте порасле су у четвртак на међународним тржиштима изнад 108 долара будући да су разговори у ЕУ о забрани увоза руске нафте и поремећаји у снабдијевању из Либије засјенили забринутост за економски раст и потражњу за енергентима.
На лондонском тржишту цијена барела је порасла 1,58 долара у односу на претходно затварање и износила је 108,38 долара. На америчком тржишту барелом се трговало по 1,64 долара вишој цијени, од 103,83 долара.
Цијене су у сриједу готово стагнирале будући да је трговце забринуо Међународни монетарни фонд (ММФ), који је у уторак због рата у Украјини снизио прогнозу свјетске економије раста у овој години за готово пуни процентни бод, на 3,6 одсто.
Слабији економски раст значи и слабију потражњу за енергентима.
На тржишту је поново превладала забринутост за снабдијевање, у окружењу разговора у ЕУ о забрани увоза руске нафте. Трговци зазиру од руских барела због проблема с транспортом и плаћањем након што је Запад Русији увео санкције због њене инвазије на Украјину.
Либија је ове седмице објавила да јој је производња смањена више од 550 хиљада барела нафте дневно због блокада великих поља и извозних терминала.
Организација земаља-извозница нафте (ОПЕЦ) и њени савезници на челу с Русијом не успијевају да реализују договорене производне квоте, а америчке залихе су прошле седмице снажно пале.
Значајнији раст цијена зауставиле су пригушене шансе за кинеску потражњу, због постепеног укидања строгих мјера сузбијања коронавируса које су погодиле производне активности и глобалне ланце снабдијевањ.
Кочница је била и најава из Казахстана да би терминал Каспијског гасоводног конзорцијума (ЦПЦ-а) на Црном мору ове седмице могао поново прорадити пуним капацитетом, према изјави министра енергетике Болата Акчулакова.
ОПЕЦ је одвојено објавио да је барел корпе нафте његових чланица у сриједу коштао 107,97 долара, што значи да је појефтинио 2,55 долара у односу на претходни дан трговања.