Цијене нафте прекорачиле су у петак на међународним тржиштима 91 долара, будући да је могући губитак снабдијевања из Русије поново потиснуо у други план страхове да ће повећање каматних стопа и кинеске мјера закључавања наштети потражњи.
Цијена барела нафте била је након подна на лондонском тржишту виша за 2,29 долара и износила је 91,44 долара. У Њујорску се барелом трговало по 2,45 долара вишој цијени, од 85,99 долара.
Трговци су се на крају седмице фокусирали на најаве водећих произвођача да ће смањити снабдијевање, преноси СЕЕбиз.
Руски предсједник Владимир Путин запријетио је да ће обуставити извоз нафте и гаса у Европу ако Брисел ограничи цијене руских енергената, а Организација земаља извозница нафте (ОПЕК) и њени савезници одлучили су да благо смање снабдијевање у октобру.
„Наредних мјесеци Запад ће се морати носити с ризиком губитка снабдијевања руским енергентима и скока цијена нафте“, рекао је Степхен Бренноцк из ПВМ-а.
Најаве смањеног снабдијевања потиснуле су тако у други план страхове да би подизање каматних стопа у еурозони, за три четвртине процентног поена, највише откада је Европска централна банка (ЕЦБ) преузела кормило монетарне политике, могло закочити потражњу.
Трговци су дјелимично занемарили и строге епидемиолошке мјере у Кини, које смањују економску активност и поткопавају потражњу за нафтом.
Град Цхенгду у четвртак је продужио карантин за већину својих више од 21 милион становника, а милионима грађана у другим дијеловима Кине речено је да надолазећих празника избјегавају путовања.
ОПЕЦ је одвојено објавио да је барел корпе нафте његових чланица у четвртак појефтинио 3,29 долара, на 92,67 долара.
Извор: Дан