Цијена барела на лондонском тржишту пала је прошле седмице 4,8 одсто на 112,67 долара, док је на америчком тржишту барел појефтинио 5,7 одсто на 109,33 долара
Цијене нафте на свјетским тржиштима пале су прошле седмице око пет одсто, након великих осцилација, јер су благо попустила страховања трговаца од поремећаја испорука тог енергента из Русије због рата у Украјини и санкција Запада против Москве.
Цијена барела на лондонском тржишту пала је прошле седмице 4,8 одсто на 112,67 долара, док је на америчком тржишту барел појефтинио 5,7 одсто на 109,33 долара.
Након што су претходне седмице цијене скочиле више од 20 одсто, прошле су осјетно попустиле, јер се тржиште умирило, преноси Хина.
Но, почетак седмице није наговјештавао такав расплет ситуације, с обзиром на то да је у понедјељак цијена барела на лондонском тржишту достигла 139 долара, а на америчком 130 долара, што су биле њихове највише вриједности од 2008. године.
То је била посљедица страховања од поремећаја руског извоза због санкција које су многе земље увеле након руског напада на Украјину.
Тржишта је у касније током седмице умирило обећање Русије да ће испунити уговорне обавезе о испоруци нафте, па су трговци закључили да су страховања од поремећаја у испорукама била претјерана.
Русија извози између четири и пет милиона барела нафте дневно, од чега отприлике половина иде у Европу, па је након Саудијске Арабије највећи извозник нафте у свијету.
Због тога се трговци плаше да би поремећаји испорука из Русије додатно повећали јаз између слабе понуде и растуће потражње.
Сједињене Америичке Државе (САД) су средином седмице увеле ембарго на руску нафту, али јој се европске земље нијесу придружиле.
Вашингтон је, у потрази за замјеном за руску нафту, почео преговоре с Венецуелом, спреман да укине дио санкција, а интензивирани су и преговори с Ираном о оживљавању нуклеарног споразума из 2015. године. Њихов успјех могао би резултирати укидањем санкција на иранску нафту.
Неки произвођачи у Организацији земаља извозница нафте (ОПЕЦ), укључујући Анголу и Нигерију, не успијевају да достигну договорене производне квоте, што групи отежава надокнаду изгубљених руских барела.
Половином седмице Уједињени Арапски Емирати (УАЕ), који су у ОПЕЦ-у, поручили су да подржавају појачано снабдијевање тржишта нафтом, с обзиром на поремећаје које су изазвале санкције уведене Русији.
Но, касније је УАЕ поручио да намјерава да поштује договор ОПЕЦ-а и његових савезника о повећању снабдијевања нафтом из мјесеца у мјесец за само 400 хиљада барела дневно.
С друге стране, раста производња у САД-у.
Након што су у прошлој години порасле више од 50 одсто, захваљујући опоравку свјетске привреде од коронакризе, од почетка ове године цијене нафте су скочиле више од 40 одсто.
Аналитичари сматрају да ће се цијене барела вјероватно задржати изнад 100 долара, све док ОПЕЦ, америчке компаније које нафту ваде из шкриљаца, или Иран, не осигурају алтернативу руској нафти и не пласирају на тржиште више барела.
Аналитичари упозоравају и на јачање инфлационих притисака у свјетској економији, које подстиче цијена барела изнад 100 долара.