Проф. др Драган Копривица
За наслов овог осврта о догађају на ТВЦГ послужио нам је назив драме Љубомира Симовића, “Чудо у Шаргану”, која је у Народном позоришту у Београду премијерно изведена у фебруару 2015. у режији Егона Савина, а потом и урађен истоимени југословенски филм 1989. у режији Мире Траиловић.
ТВЦГ је препознатљива по свом затварању свих прозора да не види који вијек је напољу. И да не запази да је дошло до политичких промјена, па се водитељи емисија са гостима, који имају статус персона нон грата, углавном настоје обрачунати по датом сценарију из врха Јавног сервиса, све до претварања емисије у својеврсни ријалити, што не доликује ниједној националној ТВ-кући.
А онда се 29. септембра управо на ТВЦГ, у емисији “Интервју”, десило чудо. Или, ријечима великог Живка Николића: “Чудо невиђено”. Гост изузетно успјешног “Интервјуа” био је предсједник ПЗП-а, Небојша Медојевић, а у овом осврту акценат ћемо ставити на начин како је у улози домаћина емисије наступио ТВ-водитељ, Саша Кликовац.
А наступио је тако да су гледаоци емисије у чуду пратили цио ток, јер је након више бизарних интервјуа под различитим називима на ТВЦГ дошло до невјероватног обрта. Да ли због личног достојанства, које несумњиво посједује, и да ли притом и због сугестија из врха Јавног сервиса, тек, Кликовац се понашао на начин достојан правих, ауторитативних водитеља емисија тог типа.
Кликовац је постављао и значајан број тзв. “незгодних”, питања, те није било ријечи о било каквом повлашћеном ставу према госту емисије. Зато је “Интервју” дјеловао нестварно уз професионално понашање водитеља емисије на Првом каналу ТВЦГ.
Кликовац се чувао и претензија да неумјесно игра главну улогу у дијалогу. Дакле, супротно већ виђеном маниру неких других водитеља на Јавном сервису. Држао је коректан ниво домаћина емисије, а провокативна питања постављао показујући све вријеме респект према госту, али и према ТВ-гледаоцима и ТВ-кући у којој је запослен.
Емисија је протекла у тону културног политичког дијалога, уз професионалан однос водитеља према госту из редова досадашње опозиције, нестандардно кад је ријеч о Јавном сервису. Али се чуда могу десити и на тој адреси, а аутор ових редова жели да вјерује да није у питању “грешка”, него коначно професионално освјешћење надлежних на ТВЦГ. А ако овај примјер остане тек случајност, онда Јавни сервис мора ићи на сервис.