Чујте Срби

Оно што је Арчибалд Рајс говорио о Србима и самој Србији требало је много више да утиче и у једном нас дијелу измијени, међутим историја баш и не показује да смо много чули његов глас.
Родолф Арчибалд Рајс је бивши швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у вријеме Првог светског рата.

foto: blic.rs

Његово дјело „Чујте Срби“ је и дан данас политички тестамент и слободно можемо рећи савремено штиво гдје савршено приказује истинско стање у политичким превирањима и самом нашем друштву. Корупција на свим нивоима, страначка запошљавања, политичко богаћење..и тада су обећавале „куле и градови“ пред изборе, млади напуштали села.
Ево неколико извода из дјела „Чујте Срби“ јер је можда дошао тренутак да га послушамо.

• Народ вам је храбар и његова храброст често сеже до јунаштва.
• Народ вам је родољубив. Да би сте очували патриотизам и култ својих националних јунака помогла вам је ваша религија. Међутим ви нисте религиозни. Попови вам нису били нити јесу црквени људи, већ ватрени родољуби са свим врлинама и манама вашег народа.
• Ваш народ је гостољубив.
• Народ вам је демократичан, и то заиста демократичан, а не на начин политичара.
• Народ вам је „поносан“ али не и охол.
• Најзад, ви сте бистар народ, један од најбистријих које сам за живота видео. Са својом интелигенцијом и природним богатствима тла, морали бисте имати једну од главних улога у Европи. Ваше мане, поготово мане оних које ви називате својом „интелигенцијом“ спречавају вас да то постигнете.
• Нисте велики радници. Прије свега, зашто вам се села све више празне, а сеоска омладина, која сигурно не би била сувишна на селу наваљује у градове да би ту потражила запослење. Сигурно не зато што их ваше село, које је осим ретких изузетака, једно од најплоднијих и најненасељенијих у Европи, не би могло хранити. Не, она долази у град из два разлога: прво, данас многи млади људи сматрају понижавајућим да буду сељаци, па, желе да буду „чиновници“ јер мисле и у великој већини случајева с правом тако мисле, да ће им посао у својству чиновника бити лакши.
• Нисте били лакоми. Данас су, иако релативно мало раде, многи од вас постали похлепни. Ви, који пред богатим и моћним угњетачем нисте хтели да га одбаците, сада губите тај понос пред богатством, пред новцем.
• Једна од врлина која је код многих међу вама ишчезла јесте захвалност.
• Бије вас глас да сте ксенофоби. Прави српски народ то није. Обазрив је према странцу, а та обазривост понекад иде до подозривости. Међутим они међу вама који би хтјели да се сматрају владајућом класом јесу ксенофоби и, што је још горе, ксенофобија им није последица претераног национализма, већ накарадне зависти. Та љубомора касте зване „интелигенција“ српског народа не изискује се према странцима већ и према сународницима. Зато и најзначајнија места у администрацији и другде најчешће заузимају људи без икакве вредности, зато вам је и политички кадар кукаван.
• И поред свега завист није својствена српском народу. Српски народ је амбициозан, а храбар народ и треба да буде амбициозан, али није љубоморан. Љубомора је тековина оног изрођеног дела становништва, дела који чини „интелигенцију“, како се она неоправдано назива.
• Када студент положи испит, он практично ништа не зна. Њега ће изградити сама пракса, и то под условом да га је професор научио на који начин да сагледа ствари. Дипломе стечене испитима положеним тако што су за ту прилику напамет научени параграфи из књига ништа не вреде.
• Ваш човек из народа, сељак, неискварен утицајем професионалних политичара, није подмитљив. „Интелигенција“ вам то јесте, и то од најситнијег чиновника са или без дипломе до министра.
• Претјерано је раширен мито, које често поприма све облике отимачине. Министри, генерални директори, руководиоци служби… – сви они једу тај хлеб који људи од части и достојанства не би ни пробали.
• За ваше министре, људе из политике… међутим, нема олакшавајућих околности. Они стичу богатства тим нечасним путем, а на то их наводи само љубав према новцу или таштина и охолост како би могли раскошно да живе и тиме потисну у заборав своје скромно порекло.
• „Интелигенција“ љубоморно пази да нове и поштене снаге не прокрче себи пут. Чим неку открије, удара је по глави док не утоне у блато. Интелигенција вам се бацила слијепо у страначку политику, за коју је знала да ће бити диктатор земље.
• Наравно, пошто је воде ниска осећања, „интелигенција“ клечи пред новцем. Што више новца има неко, ма колико ма колико га нечасно стекао, то га она више уважава и истовремено му завиди. Краљ новац господари вашом интелигенцијом.
• Ваша „интелигенција“ је жариште трулежи и искварености, од чега толико трпите. Ако јој допустите да настави, земља вам је изгубљена. Почистите кућу, пометите све охоле и штетне марионете.
• Ваш народ је, дакле, велики љубитељ политичких или, боље речено, страначких свађа.
• Са све надмоћнијим ступањем на власт „интелигенције“, појављују се људи који схватају каква се лична корист може извући из ваше склоности за страначку политику. Они стварају занимање од искоришћавања ваше страначке политике, па сад имате професионалне политичаре који на томе зарађују за живот. Ма, шта говорим – они згрћу богатство.
• Не користе, међутим, само политичари – министри политику да би се обогатили, већ и обични политичари посланици слиједе њихов примјер. Међу њима бијесни најсрамнија корупција, а одатле је захватила функционере који зависе од политичара.
• Када се неки кандидат пријави на конкурс за неко мјесто у министарству, не питају га: „Шта знаш? Шта си радио досад? Шта си радио када је отаџбина била у опасности?“ Него, питају га: „У којој си странци? Који посланик те препоручује?“.
• Функционери су вам, по правилу, најгорег квалитета.
• Погледајте шта се дешава код вас и како се спроводе избори. Или кандидати плаћају пиће, деле новац и обећавају брда и долине када постану посланици, или пак полиција силом, хапшењем и свим другим облицима злостављања намеће званичног кандидата владајуће странке. И то се назива „општим правом гласа“! Каква срамота!
• За већину ваше садашње омладине родољубље се састоји од неке врсте зависти пуне мржње. Завиде земљама које су богатије или моћније од њихове и том понижавајућем осећању накарадно дају оно лијепо име родољубље. Истинско родољубље, међутим, код ње нема ни одјека.
• Припремила: Ивана Рмуш

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest