Српска православна црква обележава Рођење Пресвете Богородице, празник који се назива и Мала Госпојина.
Српска православна црква слави Рођење Пресвете Богородице. Празник је у народу познат као Мала Госпојина и убраја се у 36 великих празника у црквеном календару обележених црвеним словом.
Родитељи Пресвете Богородице Јоаким и Ана живели су у Назарету побожно. Ћерку Марију добили су у позним годинама, после пет деценија брака.
Празник Маријиног рођења је 21. септембра, али није познато од када се празнује.
Највећи српски средњовековни задужбинар краљ Милутин посветио је Богородичиним родитељима цркву у комплексу Студеничког манастира.
Познатија као Краљева црква, издваја се изузетном лепотом живописа. У овом манастиру је и оснивач лозе Немањића Стефан Немања Богородици посветио цркву коју народ назива Мајком свих цркава у Србији.
Малој Госпојини посебно се радују млади који походе светиње.
У народу се овај празник свечари и уз живописне обичаје, посебно посвећене рађању.
Неке породице у свечаном руху, иако не славе и не иду на славу, више дана проводе у празничном расположењу, а посебно у крајевима где се одржавају малогоспојински вашари.
Када је о празнику ведро, верује се да ће нам се сунце смешити и током јесени, али и зиме.