Динамика функционисања једне породице одређена је потребама, навикама, бројношћу, узрастом, полом и другим карактеристикама њених чланова, али је одређена и бројним другим друштвеним факторима
Генерална скупштина Уједињених нација уврстила је 1994. године у календар важних датума 15. мај – Свјетски дан породице.
Динамика функционисања једне породице одређена је потребама, навикама, бројношћу, узрастом, полом и другим карактеристикама њених чланова, али је одређена и бројним другим друштвеним факторима. Породична динамика је зато специфична за сваку породицу. Породице чији један или више чланова имају неки од проблема из домена менталног здравља, због промјена у начину функционисања, понашања или реаговања обољелог, могу имати додатне изазове у успостављању и одржавању динамике која је прихватљива свим члановима, саопштено је из Клинике за психијатрију Клиничког центра Црне Горе.
Из Клинике су саопштили да су чланови породице кључни када је у питању брига о особи са проблемима из домена менталног здравља.
– Објасните особи да ће временом доћи до позитивне промјене и да ћете бити уз њу током тог процеса. Особи која је депресивна може бити јако тешко да вјерује да ће се ствари икада промијенити па будите стрпљиви и пажљиви током разговора; Пожељно је да вријеме усмјерено на обољеног члана буде подијељењо на што већи број чланова пордице, тј. да брига и одговорност не буду препуштене само једном или само неким члановима; Чланови породице треба једнако да брину и о себи и својим потребама (остану радно активни, проводе вријеме са пријатељима, баве се хобјима…). На тај начин ће одржавати своју функционалност и наставити да буде корисни чланови друштва; У реду је да чланови породице осјете потребу да и сами затраже помоћ или стручни савјет. Сваки члан има право да се у стресној ситуацији осјети лоше или беспомоћно. То није знак слабости нити “скретање пажње” са члана који је оболио на оног ко “би требао бити здрав и спреман да помогне”; Није пожељно ослобађати обољелог члана од једноставних обавеза и одговорности јер на тај начин одржавамо његову завсину позицију, одузимајући му право да се осјећа корисним и једнако важним чланом заједнице – наводе из Клинике за психијатрију.
Препоручују да са особама које пате од проблема менталног здравља треба разговарати али их још више треба слушати.
– Немојте закључивати унапријед шта желе или не, шта могу или неће. Дајте им простора да се изразе, да мисле, па и да погријеше; Уколико је члан породице склон агресивним иступима према себи или другима, важно је упознати га са начинима на које ће бити спријечен да нанесе штету. Службе полиције 122 или Хитне медицинске помоћи 124 су доступне 24х на дан и у обавези да промтно реагују; Уколико члан породице има идеје или намјере да науди себи, неопходан је додатан надзор. Потребно је учинити животни простор што је могуће безбједнијим (нпр. уконити предмете којима се може нанијети повреда) и не остављати особу саму и без подршке. Уколико ризик превазилази породичне капацитете заштите, особу треба хоспитализовати како би јој се пружио континуран надзор и њега стручног особља – саопштили су из КЦЦГ.
Поводом Свјетског дана из КЦЦГ су поручили да је потребно охрабрити особу да прихвати помоћ и да се придржава прописане терапије и да о свим недоумицама и страховима отворено говоре са породицом или својим љекаром.
Извор: Дан