Према његовим ријечима, Ђукановићева практична и из личних разлога исфорсирана кампања започета под „старе дане“ и на крају бурне каријере коју су обиљежиле свађе, лажи и сукоби није донијела никако добро
Гледати у будућност и радити за њу обавеза је која се политички неће исплатити сјутра, али једном хоће, и то свима, оцијенио је лидер Уједињене Црне Горе Горан Даниловић.
„Стрпљиво и упорно градити помирење не може бити узалудно, само је јако напорно и подразумијева дневно сударање са политичким полусвијетом који никада не одустаје. Огромна је количина незнања али и злурадости од које се лагодно живи“, каже Даниловић.
Према његовим ријечима, Ђукановићева практична и из личних разлога исфорсирана кампања започета под „старе дане“ и на крају бурне каријере коју су обиљежиле свађе, лажи и сукоби није донијела никако добро.
„Градити наводни црногорски идентитет значило је разградити Црну Гору настајалу вјековима на разноликости и мноштву идентитета, а посебно, затрти сваки траг оном дуалитету црногорско-српском који је чувао као заједницу од давнине. У недржавничку, злокобну и примитивну намјеру којом се штити само своје и разара све заједничко, деценијама се уплело и замрсило зло агресивног незнања, полуистина, хистерерије, бесомучног лагања, прекрајања историје, политичких биографија и чега све не“, истиче Даниловић.
Мудром политиком и добрим намјерама у догледној будућности можемо, сматра он, умирити Црну Гору, али „не утуком на утук него макар успоравањен оног чувеног историјског клатна које нас сваких пока вијека с једног краја непамети однесе не други крај истога“.
„Морамо да чувамо давно заокружени идентитет Црне Горе који је отворио простор за идентитете свих народа који у њој живе. „Рат“ у породицама мора престати или ћемо сви изгубити. Шизофрено цијепање једног народног бића учиниће нас неспособном заједницом. Разлике никада не треба скривати јер је то повратак у бољшевизам. Само нам требају пристојне политике и пристојни појединци да те разлике изнесу као дарове, а не као проклетства. За почетак, али и до краја; правда и правичност су најбоље рјешење. Није проблем у томе шта и коме пјевамо него јесу ли нам и даље туге заједничке“, закључио је Даниловић.