Демократски фронт је свјестан чињенице да као најјачи конституент парламентарне већине, а по најновијим истраживањима и најјачи парламентарни субјект, изазива пажњу медијских остатака Ђукановићевог режима. И то није ништа спорно кад би то медијско интересовање било засновано на чињеницама и истини, а не на познатим удбашким конструкцијама и дојавама из политичко криминалног подземља.
Тако су данас Драшко Ђурановић и извјесна Каћуша објавили текст у Побједи који су им написали Пеђа Бошковић и Веселин Вељовић, у коме се тврди да су лидери ДФ-а Андрија Мандић и Милан Кнежевић уочи устоличења митрополита Јоаникија у Цетињском манастиру, дошли у Владу са писаном наредбом Москве и Београда да устоличење мора бити на Цетињу. И то по плану који је настао на једној бензинској пумпи у Зети.
За разлику од аутора ових глупости и неистина, лидери ДФ-а нису никад радили ни по чијем налогу, већ искључиво у интересу свог народа. И поносни су на све што су урадили у одбрани цркве и вјерујућег народа у Црној Гори. Уколико тзв. новинари Драшко и Каћуша сматрају да је новинарство пласирати лажи по налогу Пеђе Бошковића, Веселина Вељовића и Миливоја Катнића, врло брзо ће имати прилику да за своје лажи кривично правно одговарају.
Нажалост, данас се свако у Црној Гори представља као новинар, и што је још горе, скрива иза тог назива, као што се Пеђа Бошковић и Веселин Вељовић скривају иза Драшка и Каћуше. И после се ишчуђавају кад ДФ прекине са давањем изјава квазимедијима и ситним плаћеницима Лазовићевог и Вељовићевог клана.