РЕАГОВАЊЕ ДЕМОКРАТСКОГ ФРОНТА
Албер Ками је говорио: „Слобода значи, прије свега, не лагати“. А велика је лаж да се у демократији може судити и она проглашавати опасном када се у име народне воље огласе они који су двотрећинска већина у парламентарној већини.
Да ли се неко од оних који лако дају површне оцјене садашње политичке ситуације запитао о чему се, у ствари, воде разговори у парламентарној већини Црне Горе?
Није истина да постоји проблем на релацији Влада – парламентарна већина, како желе то јавности да представе Алексине Демократе, него је проблем у самој парламентарној већини. Влада није субјект и учесник разговора парламентарне већине, него објекат о коме расправљамо.
Кад смо код Владе, после рока од 200 дана који је тражила, она је изгубила подршку народа. Показала је млитавост и издају воље бирача, није очистила институције од ДПС-а и криминалних структура, нити ријешила иједно горуће питање. Погоршала је односе Црне Горе са Србијом и продубила економску кризу. Притом, заједно са Бечићем је усвојила Резолуцију о геноциду у Сребреници, неколико пута признала лажну државу Косово и одбила да потпише Темељни уговор са СПЦ.
Значи, Влада је изгубила повјерење већине и зато нам нису потребни било какви разговори са њеним представницима, већ су једино позвани да тај проблем ријеше они који су је и бирали.
Да ли се Алекса Бечић лажно представља као легитимни предсједник Скупштине и заштитник Кривокапићевог кабинета када има подршку 14 посланика, или 17 % од укупног броја посланика?
Разумљива је његова нервоза, јер такву глад за фотељом смо једино до сада регистровали код Здравка Кривокапића. Да би преварио јавност, подучен од једног даровитог претходника, великог мајстора националних, политичких и програмских издаја, Мила Ђукановића, наставља стару матрицу ДПС-а, да удбашким лажима и подметањима умири властиту савјест.
Постао му је Андрија Мандић ноћна мора, буди се ноћу на свако два сата, бунца, зове скупштинско обезбјеђење да провјере да ли је фотеља на свом мјесту, да ли су тјелохранитељи и скупштински аутомобили испред зграде у којој живи, а мали авион који користи на полетно-слетној стази.
На састанак са парламентарном већином, Бечић шаље најчешће онога што ни сам себи не смије признати ко је он, и кога је најлакше ућуткати тиме што сви знају шта је он. На састанак са ДПС-ом и сателитима иде лично и најављује у заједничким изјавама да је спреман да изда историјску побједу и вољу народа од 30. августа.
Наравно да му ДПС-овци на заједничким састанцима, за које се до јуче клео да се никад неће догодити, обећавају много тога. Увелико гласају заједно и јачају коалициони потенцијал. И што се Алекса више приближава ДПС-у, то је све гласнији у лажима и нападима на Андрију Мандића. Не могу се више крити иза напада на Андрију Мандића, ни он, ни она јадна жалост од аутора њихових саопштења јер је народ видио све и схватио дубину посрнућа Демократа.
За Мандића су небитни и један и други. Борио се он у последњих двадесет година против разних политичких противника. Борио се, најчешће, против оних сличних њима, спремних на сваку гадост, нискост и увреду.
Након свих тих великих битака, изашао је као велики побједник, а у сваком такмичењу гдје смо као конкуренти наступали, Андријине посланичке листе су надмашиле Алексине Демократе дупло или тродупло. Тако ће бити и након следећих избора, па нека запамте ово обећање.