Актуелни предсједник Црне Горе и предсједник Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић доставио је изјашњење у више случајева које испитује Агенција за спречавање корупције, а тичу се Душка Кнежевића и његове Атлас банке, а очекује се изјашњење и у вези колекције сатова, али и имовине у никшићком селу Кочани.
То стоји у информацији о поновном поступању Агенције по пресудама Управног суда, а које је од АСК затражио скупштински Одбор за антикорупцију.
Један од случајева односи се на путовање лидера Демократске партије социјалиста (ДПС) у Дубаи (УАЕ) 2010. године, а чије је трошкове од непуних 30.000 еура сносио Кнежевић.
”Јавни функционер доставио је изјашњење. Немогуће је добити изјашњење од Душка Кнежевића, јер исти није доступан истражним органима Црне Горе. У току је израда резултата испитног поступка, након чега ће бити донијета одлука”, наводи се у информацији коју је на сједници Савјета Агенције прочитао предсједник Момчило Радуловић. Кнежевић се налази у Лондону.
Агенција поново одлучује и за његово путовање исте године у Ст. Тропе у друштву тадашњег министра, а садашњег посланика ДПС-а Бранимира Гвозденовића, а које је, према документацији, Кнежевић платио најмање 22.700 еура.
И Ђукановић и Гвозденовић су, према информацији Агенције, позвани на расправу, а након њиховог изјашњавања ће бити донесени резултати испитног поступка, а након тога и одлуке.
Управни суд је поништио претходна рјешења Агенције, јер је тадашње руководство одбило да разматра иницијативе МАНС-а у ова два случаја, правдајући се да су се путовања десила прије него што је та институција почела са радом.
На предсједника државе односи се и случај непријављивања у свом имовинском картону дуга од 17.000 еура у Кнежевићевој Атлас банци. Ђукановић је тврдио да није знао за дуг, али га је потом измирио уз помоћ сина Блажа Ђукановића.
”У току су резултати испитног поступка. Јавни функционер дао је изјаву пред Агенцијом”, наводи се у информацији.
Агенција је раније одбила да се бави тиме што Ђукановић није пријавио дуг у банци, тумачећи да то није поклон.
У дијелу која се тиче непријављивања вриједне колекције сатова, из Агенције су казали да је Ђукановићу упућен позив да се изјасни.
Медији су раније објавили да све куће на породичном имању у Кочанима нису биле пријављене.
Из Агенције су казали да “провјером података нијесу утврђена било каква одступања са подацима који се воде у званичним евиденцијама других државних органа”. Управни суд наложио је Агенцији да донесе нове, законите одлуке у оба ова случаја.
Посљедњи случај односи се на непријављено власништво Ђукановића над фирмама које се помињу у афери Пандора папири, а на које је указао МАНС. Из Агенције су јуче казали да је у овом случају утврђен прекид поступка “до окончања поступка пред Специјалним државним тиужилаштвом (СДТ)”.
Јавни функционери дужни су по Закону о спречавању корупције да у имовинским картонима пријаве тачне и потпуне податке, у супротном им пријети новчана казна од 500 до 2.000 еура.
На сједници Савјета Агенције поменути су и случајеви Гвозденовића и бившег министра одбране, а данас такође посланика ДПС-а Предрага Бошковића.
”Јавни функционер се изјаснио и чека се да се доставе додатни докази након чега ће Агенција донијети резултате испитног поступка, па потом и одлуку”, казали су из Агенције на случај поријекла новца за финансирање школовања двоје дјеце Гвозденовића у иностранству.
МАНС је утврдио да је за школовање своје двоје дјеце у Милану и Лондону потрошио најмање 370.000 еура. Тај износ, како се наводи, Гвозденовић није могао уштедјети од званичних прихода, а “Вијестима” је рекао да је “имао помоћ шире родбине”, без даљег образложења.
Агенција поново одлучује и по иницијативи Института алтернатива (ИА) да ли је Бошковић прекршио Закон о спречавању корупције приходујући посљедњих година из међународних рукометних организација око 130.000 еура. Агенција је својевремено тумачила да се ово ограничење не односи на међународне, већ само на домаће спортске организације. Управни суд је наложио доношење новог рјешења у овом случају.
Након представљања документа Агенције, сви чланови Савјета критиковали су садржајност информације, односно што у њој нема више детаља. Посебно су истакли да је Одбор за антикорупцију тражио да им доставе документацију о овим предметима.
”Не можемо доставити изјашњење јавног функционера нити доказе које прикупљамо, јер их ми оцјењујемо и доносимо одлуку у односу на њих. Свако тражење је вид вршења притиска на Агенцију. Кад ми донесемо одлуку, Скупштина нема право да се жали на нашу одлуку, има јавни функционер”, поручила је на јучерашњој сједници директорица Јелена Перовић.
Чланови Савјета тражили су од Перовић да допуни информацију у дијелу који се тиче хронологије свих ових поступака.
Чланица Савјета Горанка Вучинић појаснила је да би хронологија у овим предметима дала преглед рада Агенције
”Овај захтјев Одбора, ако читамо његову сврху, јесте да се види да ли је Агенција селективно или неселективно поступала и да је хронолошки у разумним роковима поступала, јер вјероватно постоји одређена сумња од одређеног броја посланика и шире јавности да Агенција у овим случајевима није поступала,” казала је она на сједници.
На предлог замјеника предсједника Одбора Драгана Бојовића, то скупштинско радно тијело је крајем октобра донијело одлуку о одржавању контролног саслушања на тему поступања новог руководства Агенције по донесеним пресудама Управног суда у овим случајевима. Контролно саслушање још није заказано.
Чланови Агенције похвалили су јуче резултате Одсјека за спречавање сукоба интереса јавних функционера у дијелу одредби које се односе на спречавање сукоба интереса и поштовање ограничења у вршењу јавних функција.
Начелник Одсјека Стефан Радуновић казао је на сједници да је од почетка рада Агенције донијето 952 мишљења која су обавезујућа, а само ове године 162. Он је казао да је само ове године на основу мишљења Агенције поднијето 20 оставки.
Поступци против Спајића, Боровинић Бојовић и Ињац код СДТ-а
Директорица Агенције казала је да је Одбор тражио старе предмете.
”А ја сам сматрала да нису само интересантни предмети из 2010, 2011. и 2012. године и да су итекако интересантни предмети из 2021. године”, казала је Перовић на сједници.
У информацији се зато наводе и случајеви против три садашња министра у Влади Здравка Кривокапића.
Један предмет је, како је раније јављено, формиран против министра финансија и социјалног старања Милојка Спајића због потенцијалног угрожавања јавног интереса који упућује на постојање корупције везано за задуживање државе у износу од 750 милиона еура државних обвезница на међународном тржишту.
”Тај поступак је пред СДТ, у фази извиђаја. Самим тиме Агенција више нема надлежности све до окончања поступка пред СДТ,” наводи се у информацији.
Два поступка се воде против министарке здравља Јелене Боровинић Бојовић и других због потенцијалног угрожавања јавног интереса који упућује на постојање корупције везано за додјељивање специјализације и предлагања чланова управних одбора.
Против министарке одбране Оливере Ињац води се поступак везано за јавни оглас за избор кадета за образовање на академији у Грчкој.
”Послати су на оцјену СДТ, да ли се у вези у предметном догађајима стичу елементи кривичног дјела за које се гоњење предузима по службеној дужности”, наводи се у информацији.
Радуловић је појаснио да је Агенција дужна по закону да сваки предмет пошаље на изјашњење СДТ.
”Уколико СДТ у међувремену предузме своје активности или се огласи да је надлежно и да постоје елементи, у том тренутку Агенција је дужна да престане са свим активностима и да све материјале за дате предмете преда тужилаштву”, казао је он.
Извор: Ин4с