Посланик Демократског фронта Дејан Ђуровић оцијенио је да питање Отвореног Балкана треба погледати мало историјски јер је, како је казао, та прича почела 2014. године.
„Тада су представници земаља ЕУ на челу са Владом Њемачке отворили причу регионалне сарадње што би касније прешло у ЕУ. Очигледно је био потребан један период да би то заживјело, и 2018. је у Софији био први састанак представника свих земаља Западног Балкана које претендују ка ЕУ. Политика је ипак урадила своје, а ово је економско питање и питање бољег живота грађана ових шест земаља које би сигурно имале лакшу могућност и економског развоја и сарадње. У овом тренутку, током рата у Украјини, имали би и бољу безбједносну ситуацију“, казао је Ђуровић.
Он наводи да су три земље које су требале да буду дио тог пројекта, Црна Гора, Косово и БиХ, престале са интеграцијом искључиво из политичких разлога.
„Сви представници 2018. године су хтјели да Србију прозову као главног оснивача Отвореног Балкана и неки вид притиска на мање земље. То није тачно. Ми смо били у Софији и потписали смо иницијални споразум. Имамо и вашингтонски споразум који је предсједник Вучић потписао са Владом Косова*. Тако је урађено и са представницима ентитета БиХ који нису РС, а они су то из политичких разлога блокирали“, сматра Ђуровић.
Наглашава да они имају политичку матрицу да је Отворени Балкана нека идеја која је била о стварању неке нове Југославије гдје је Србија главни играч.
„То је смијешно. На то не би пристали ни Еди Рама, представник Албаније, ни тадашње предсједник владе Сјеверне Македоније Зоран Заев, а они су потписали споразум о слободном протоку роба, заједничкопм тржишту рада, заједничком помагању око евентуалних катастрофа“, казао је он.