Туристичка сезона ће бити далеко боља од прошле, али је питање да ли ћемо се примаћи или достићи резултате из рекордне 2019. године. Ако то успијемо онда би то био историјски успјех. Сви тренутни показатељи указују да ће наш туризам и те како допринијети развоју економије, казао је у интервјуу за Побједу министар туризма и економског развоја Горан Ђуровић. Он се нада да ћемо без проблема ,,изгурати“ сезону и да евентуално ширење короне неће негативно утицати на туризам.
Говорио је о изазовима црногорске економије и поручио да грађани не треба да страхују да ће бити несташице хране и горива.
“Постоје, наравно, неке околности на које не можемо да утичемо, а то је корона и рат у Украјини, али можемо превентивно ђеловати. Сигуран сам да ће Министарство здравља урадити све да се превентивно ђелује и да се евентуално спријечи ширење короне. За сада то иде неком својом динамиком, немамо неких проблема”, рекао је Ђуровић.
Због руске инвазије на Украјину изгубили смо госте са ових тржишта. Са којих све дестинација, ове године, очекујемо госте?
ЂУРОВИЋ: Украјинско и руско тржиште постоје, третирамо их тако. Не само фиктивно. Они одсједају у вилама и хотелима и приватном смјештају, плаћају закупе, хране се по хотелима. Они су наши гости. Мени је жао да су у тим околностима код нас, а не у форми правих туриста, али ми их бројчано морамо третирати као туристе. Ове године очекујемо госте из Скандинавије, Западне Европе, Израела, Казахстана…
Такође укинули смо визе на 90 дана за Египат и Саудијску Арабију одакле такође очекујемо већи прилив гостију. Тржиште Казахстана се, на наше изненађење, показало добро. Нијесмо били свјесни да је то један велики потенцијал и то нам је показало да се не смијемо увијек везивати само за нека тржишта. Постоје многе земље у свијету одакле нам могу доћи туристи и то доброплатежни гости.
У претходној влади нијесмо имали Министарство туризма. Туристички посленици су се жалили да нијесу имали коме да се обрате за своје проблеме. Да ли сте већ успоставили конекцију са њима?
ЂУРОВИЋ: Увијек сам расположен за све њихове позиве. Имали смо већ разговоре у Привредној комори и директно са угоститељима и трудићемо се да обиђемо што већи број хотелијера и угоститеља и да смо, у било које доба дана или ноћи, спремни да помогнемо. Координациони тим за припрему сезону ће се често састајати тако да већ 8. јула имамо трећи састанак на коме ћемо разговарати о томе што су проблеми и покушати да их ријешимо.
Који су то ,,горући“ проблеми у туризму који су Вас ,,дочекали“?
ЂУРОВИЋ: Бука, али и то се рјешава, иде се ка томе. То је баналан проблем. Ако не можемо да ријешимо неке инфраструктурне проблеме макар то можемо. Имамо и проблеме чистоће, депоније поред пута, не могу све комуналне службе да стижу. Морамо да имамо свијест како се односити према отпаду да не ружимо слику о нашој држави. Такође покушавамо да ријешимо неке ствари које нијесу постојале.
Да ли украјински и руски држављани, који су побјегли од рата, у Црну Гору преносе и своје бизнисе?
ЂУРОВИЋ: Не само Украјинци већ и Руси ,,селе“ своје здраве компаније. Имамо податак да је првих четири мјесеца било 306 милиона страних инвестиција што је највише у задњих четири године. Имамо руских држављана са Запада који нијесу на листи и који су због неког амбијента који је створен тамо гђе су живјели дошли да живе овђе и онда осјећају Црну Гору као пријатељску земљу. Немају предрасуде и лијепо им је овђе. Могу обављати посао онлајн.
Не знамо ни приближно колико се приватног смјештаја издаје у Црној Гори. Што ћете урадити да регулишете ову област и смањите сиву економију?
ЂУРОВИЋ: То нам је велики проблем који датира већ 30 година. За ову сезону тешко да можемо што да урадимо. Радићемо све да за следећу будемо колико-толико спремни. Инспекцијске службе су ту од пресудне важности и сада тражимо законски оквир да оне могу да покуцају на врата кућа и уђу у приватни простор. То је било једно од питања на Савјету за конкурентност јер се ту крије један велики резервоар сиве економије. У сваком случају једно ,,горуће“ питање и морамо му се озбиљно посветити.
Да ли сте оптимиста када је у питању рјешавање проблема преузимања Жељезаре?
ЂУРОВИЋ: Мислим да ће се проблем Жељезаре ријешити до септембра. Влада је спремна да једним дијелом постане сувласник ове фирме и на тај начин помогне Миодрагу Даки Давидовићу да преузме фабрику. Ту није у питању само фабрика и преузимање, важна је и цијена струје и то није неважно питање.
Да ли сте посјетили инвеститоре највећих туристичких комплекса и које су све бизнис баријере?
ЂУРОВИЋ: Наслијеђени су многобројни проблеми. Црна Гора је створила неповољан амбијент за инвеститоре. Многи од њих, који су хтјели да улажу, били су обманути неким обећањима, условима, роковима… На дневном нивоу имамо комуникацију и морамо да створимо повољни пословни амбијент гђе ће инвеститори бити задовољни. Што се тиче Луштице беј, Портоновог, Порто Монтенегра сада имају, у било које доба дана и ноћи, контакт са мном. Ових дана имао сам састанак са представницима Луштице, имао сам неформални састанак и са представницима Портоновог. Већ добијамо дописе у којима се наводе одређени проблеми, и покушавамо одмах да их ријешимо. Имаће увијек брзе одговоре од нас.
За коју област се инвеститори највише интересују, гђе постоји воља за улагање?
ЂУРОВИЋ: Страни инвеститори се највише интересују за улагање у енергију, што вјетро, што соларну, затим у туризам, угоститељство, ИТ који је у развоју. Мислим да се у ИТ крије велики потенцијал Црне Горе у наредном периоду. Имао сам скоро разговор са регионалним привредником који је вољан да покрене озбиљну производњу у металској индустрији која би много значила за Црну Гору. У овом тренутку све је у преговорима. Инвестиције се не могу десити преко ноћи.
Рат у Украјини утиче на залихе хране широм свијета. Сви најављују кризну јесен. Што да очекују домаћинства у Црној Гори?
ЂУРОВИЋ: У Црној Гори неће бити несташице. Скоро сам имао успјешан разговор са црногорским привредницима и јако сам задовољан са трговачким ланцима и увозницима. Захваљујем им се на кооперацији. Показали су једну дозу одговорности према држави и надам се да ћемо ускоро потписати одређени меморандум и споразум гђе ће се свако од њих обавезати да, док не дефинишемо робне ресерве, има код себе резерве одређених врсте производа. У наредном периоду ћемо дефинисати те врсте производа. У сваком случају идемо ка томе да правимо концепт резерви.
Што се тиче горива најаве из Југопетрола су такве да не очекујемо проблем. Не снабдијевају се из Русије већ имају друге изворе и имају своје рафинерије. Не очекују неке ванредне потресе. Премијер је посјетом Србији отворио врата за набавку уља, брашна и других основних намирница. Међутим наши трговци су агилни. Ако нема Србија они ће наћи трговачке путеве са Хрватском, Босном, Македонијом гђе је отворено снабдијевање па нећемо имати проблема.
Апелујемо да се не ствара паника и вјештачке залихе. Не стварајте паничну потрошњу која није потребна. Ограничили смо марже на основне животне намирнице, а што се тиче цијена, када су у питању улазне, нећемо моћи контролисати јер смо увозно зависни. Како се буду кретале цијене глобално кретаће се и код нас. Наши трговци су успјели да, осим Србије, намирнице понуде јефтиније него остале земље региона па сада имамо проблем да велики број грађана Албаније долази да купује велике количине намирница код нас.
Уставни суд разматра нерадну недељу, да ли ће тај проблем бити ријешен за ову сезону?
ЂУРОВИЋ: Социјални савјет сада предводи министар Адровић и није више у мојој ингеренцији. Имао сам добру вољу да ријешимо тај проблем кроз отворени дијалог и разумијевање. Нажалост нијесу се коцкице поклопиле и када нема дијалога остаје суд. Уставни суд треба да донесе одлуку. Када ће то бити не знам, али мислим да треба релативно брзо. Не вјерујем да ће бити за сезону, и то је велики губитак који није надокнадив.
Проблем сезонске радне снаге је евидентан не само код нас него и у другим земљама. Што мислите о томе?
ЂУРОВИЋ: Проблем радне снаге је глобални проблем у Европи. Имате га сада у авио-компанијама. Када кренете са неке дестинација не знате када ћете слетјетити јер има толико отказивања летова. Нема посаде. На аеродромима нема људи, све компаније су у проблему. Рецимо у Њемачкој влада тражи да се са 40 сати радног времена повећа на барем 42 јер имају дефицит радне снаге.
Код нас је такође проблем током сезоне. И мимо програма пореских реформи повећавају се плате и добар радник, кувар, угоститељ, увијек ће наћи добро плаћени посао. Врло је важно да имамо што дужу сезону. На нама је да видимо да држава помогне да имамо категорију ,,сталног запосленог сезонског радника“. Мислим да у Хрватској постоји један такав модел али треба истражити како и на који начин и да видимо како то може бити финансијски могуће.
Ауто-пут ће ускоро бити отворен. Да ли сматрате да ће то ,,оживјети“ сјевер?
ЂУРОВИЋ: Надамо се да ће ауто-пут бити отворен 13. јула. Знам да се ради на томе, и то је инпут да се сјевер ,,оживи“. Ја мислим да се потенцијали туризма и економије крију у сјеверу и због тога ћемо ставити фокус на промоцију сјевера. Кренућемо са манифестацијама већ 10. јула на Жабљаку гђе ће се одржати фестивал Њилд Беаутy Арт. Подржаћемо и других девет општина које су кандидовале неке манифестације и то у знатном већем износу него до сада. Фокус је развој сјевера и ауто-пут може да буде одскочна даска за сеоски, аграрни, језерски туризам…
,,Водени“ такси од тиватског аеродрома
Туристи ће ускоро имати прилику да и воденим путем стигну до смјештаја?
ЂУРОВИЋ: Убрзо ћемо имати водени терминал на аеродрому Тиват гђе ће туристима бити омогућено, чим слете на аеродром, пролазећи кроз пасошку контролу, да их чека барка или брод који ће их возити до Портоновог, Порто Монтенегра и других дестинација…
Нека врста ,,воденог“ таксија који ће знатно да растерети друмски саобраћај. Људи ће имати импресију вожњом Бококоторским заливом. Уз неко минимално улагање од 30.000 до 40.000 еура ове године смо ријешили то питање. Имаће свој вез, рецимо, у Портоновом или Порто Монтенегру и моћи ће да долази по своје туристе… Неки ће можда захтијевати и ВИП вожње. До сада им је требало и по неколико сати да дођу до одредишта због саобраћајне гужве.
Због арбитраже за Свети Стефан губимо сви
Свети Стефан ни ове године није отворен. Да ли се чека арбитража и да ли ће плаже бити уређиване ове године?
ЂУРОВИЋ: Страшно ми је жао што је до овога дошло и мислим увијек да је компромис много боља варијанта него суд. Нажалост затекао сам такво стање и арбитражни процес али апелујем на договор уколико постоји воља, а са наше стране постоји воља у законским оквирима. Вољни смо да пробамо да нађемо што прије рјешење које ће бити на обострану корист.
Арбитражни процес је довео до тога да имамо овакав епилог. За танго је потребно двоје, и када је лош и добар. Мислим да арбитражни процес лимитира све могуће. Било што да урадимо, или ми или они, можемо да нарушимо тај процес. Ту само адвокати добро пролазе. Очекујемо да током љета имамо макар прелиминарне одлуке арбитраже и искрено вјерујем да је Црна Гора у бољој позицији, али мислим да губимо и једни и други.
Побједа