Вилјем Шекспир, за којег добро упућени извори тврде да потиче из околине Подгорице, а што би требало провјерити преко посланичког питања у Скупштини Црне Горе, једном је рекао „Totus mundus agit histrionem“, или: „Цио свијет је позорница“. А, кад је већ тако, онда је логично да је и наш Парламент својеврсна сцена на којој се с времена на вријеме уживо изводе различити жанрови. Зато често на репертоару имамо и тзв. праве драме. Али не фали ни покоја комедија, водвиљ, каткад трагикомична фарса, у којој поједини актери бљесну као трагично смијешни ликови, Дон Кихоти, залутали у политику, вољни да се боре с вјетрењачама како који политички вјетар дува.
У склопу тзв. жанровског „богатства различитости“ јуче смо у Скупштини могли видјети и примјер дуодраме уз горопадно наступање према једној дами, посланици Весни Павићевић, а у изведби главног глумца, министра пољопривреде, шумарства и водопривреде, мр Стијовића. Гледаоци, који Скупштину прате тражећи забављачке ефекте, имали су прилику да виде класичан примјер неотесаности министра шумарства, који треба да брине о црногорским дрвима и селу, а понио се дрвенасто и сељачки.
И припростим мизогиним наступом, и злосрећном оцјеном да је посланица Павићевић „пала с Марса“, указао да је за њега Парламент „terra incognita“, да нема културне манире и не разумије друштвену климу у Црној Гори, у којој није пристојно упућивати примитивне увреде било којој жени на било којем, посебно не на јавном мјесту. Тако је несмотреним гестом, и поред својих бројних међународних сертификата, посвједочио да нема ниједан домаћи из џентлменског опхођења према дамама посланицама.
Наравно, неком може бити чудно да аутор ових редова, као припадник друге политичке опције од посланице ДПС-а, стаје на њену страну. Али је наступ министра Стијовића дјеловао тако отужно и неваспитано, да производи потребу за реаговањем неког ко је био посланик, а и даље сматра да је Скупштина Црне Горе прије неку деценију била на вишем нивоу комуницирања.
За разлику од јучерашњег неваспитаног наступа, министар Стијовић се, признаћемо, лјепше представио јавности у ранијем покушају да раскринка Петра Ивановића, мада све то раскринкавање, изгледа, остаје само мртво слово на папиру и ништа више. Као, уосталом, и много тога што ова умртвљена Влада чини правећи буру у чаши воде (лише неколика часна изузетка). А међу те изузетке свакако спада изванредна министарка здравља, др Јелена Боровинић Бојовић.
А, кад је ријеч о Ивановићу, он без било каквих видљивих душевних боли и даље барјачи по парламенту, па се сигурно и сам веселио што министар Стијовић, у свом геачком наступу и оцјени да је нека посланица „пала с Марса“, очито није верзиран у бројне законитости драме, међу које спада и тзв. „драмски обрт“. А посланица Павићевић у драмском обрту није часила, него је џентлмену Стијовићу узвратила по нашки, дим у дим, да је, у ствари, он: „пао с крушке“. Тиме смо добили двије интересантне локације слободног пада, једну с Марса и другу с крушке, али се стиче јасан дојам да је једино Стијовићево падање испало болно због ефекта бумеранга.
Изнуђена оцјена Весне Павићевић је тачна, јер се малерозни и надобудни министар заборавио на јавном мјесту, сметнуо с ума у којој земљи се налази. Притом га је посланица директно преко крушака лоцирала у ресор пољопривреде и шумарства, међу крушке и јабуке, и остале воћне културе Црне Горе, а ресор водопривреде би се укомпоновао кроз закључак да је министар Стијовић остао као поливен хладном водом.
Уз све ово, после своје прве оцјене, посланица Павићевић му је додатно одржала огледно предавање из јавног и сценског наступа, дамски нокаутирала збуњеног министра, који је остао без текста, Марса и крушака.
Аутор овог осврта мора истаћи да је имао и личну обавезу да стане у заштиту посланице Весне Павићевић не само зато што је ријеч о дами и изврсном говорнику, него и што је у студентским данима играла у једној комедији овог текстописца показујући изузетан глумачки таленат.
Чак сматрам да је и поред личних успјеха на друштвеном плану направила велику грешку што својевремено није завршила Факултет драмских умјетности на Цетињу, јер би наша сцена засигурно имала још једну сјајну глумицу. Но, наша браћа Французи би рекли: „C’est la vie, mon ami“, а Весна Павићевић је јуче у Парламенту, као на политичкој сцени, у ад хок театру, заблистала и дамски и драмски.
Али, ако је министар Стијовић био само тренутно расијан и индиспониран, није касно да се данас у парламенту јавно извини г-ђи Павићевић, а за убудуће да има на уму пословицу „Ко се ватром игра…“. Јер се због своје ватрено-марсовске изјаве јуче опекао, а због примјера мизогиније доживио лакши нокаут, и то од једне даме, у скупштинском рингу. А посланици Павићевић желим да и даље у Скупштини, као театру уживо, дамски увјерљиво доказује да су неки министри на бизаран начин сакупљени у Владу Црне Горе, као егзотични „бисери“ за ово и оно, чак и из далеког нам и братског, несврстаног Сингапура.