Према народном вјеровању, после Михољдана наступа права јесен која је календарски већ увелико почела. Октобарски топли дани везани за овај народни и вјерски празник познати су као Михољско љето.
На данашњи дан, по народном вјеровању, смјењују се годишња доба, иако је календарски јесен већ увелико почела, а Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају празник Светог Кирјака, у народу познатији и као Михољдан.
Свети Кирјак је рођен у Коринту крајем четвртог вијека и за живота је сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина.
Читајући Свето писмо, веома рано је почео да се диви устројству спасења људског рода, а жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим, гдје је ступио у манастир и добио почетна упутства о монашком животу.
Боравио је у више манастира гдје се, посветивши се хришћанској вјери, и борио против јереси. Предање каже да је био крупан и снажан човјек, иако је цио живот провео у строгом посту.
Пред крај живота боравио је у монашкој обитељи Светог Харитона, гдје су монаси јели једанпут дневно, и то по заласку сунца.
Кирјака су монаси поштовали као исцјелитеља и утешитеља болесних и невољних. Поживео је 109 година и упокојио се 557. у пустињи гдје је провео старост и последње године живота.
У православном календару се на овај празник помиње и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, што је и објашњење за назив празника.
Људи на Михољдан не треба да обављају кућне послове – чистити, спремати и слично.
Ово вјеровање се усталило у народу због тога што треба прво позаршавати све послове напољу који не могу да чекају зиму и хладноћу.
