Програм “Европа сад” који је јуче представила Влада предвиђа и прогресивно опорезивање зарада према коме ће они који имају већу плату плаћати и већи порез.
“Предложеном реформом, пореско оптерећење на рад у Црној Гори, смањује се са садашњих 39%, за све нивое дохотка, на 20,4% за ниво нове минималне зараде (450€), а затим се прогресивно повећава са растом зарада до нивоа од 31,3% за ниво нето зараде од 2.000€ и надаље у зависности од нивоа зараде”, наводи се у Маршаловом плану.
Предложеном реформом постижу се сљедећи циљеви:
унапређује се животни стандард свих запослених, посебно оних са најнижим примањима, што утиче на смањење неједнакости дохотка;
смањује се пореско оптерећење на рад, чиме се стварају услови за смањење “сиве економије” на тржишту рада односно подстиче формално запошљавање;
привреди се смањују трошкови рада и тиме омогућава да дио средстава преусмјери на повећање инвестиција или покривање других оперативних трошкова;
са повећањем нето зарада, радници постају мотивисанији за рад, те за исти или нижи трошак бруто зараде, послодавац добија ефикаснијег радника.
Уштеде које послодавац остварује односе се на износ укидања доприноса за здравствено осигурање на терет послодавца и уштеду која се остварује по основу пропорционалног смањења трошка за прирез порезу (увођењем неопорезивог дијела зараде), док се износ досадашњег доприноса за здравствено осигурање на терет запосленог и неопорезиви дио зараде преусмјерава на нето зараду запосленог.
Смањењем пореског оптерећења на рад утиче се на смањење обухвата “сиве економије” у дијелу исплате зарада запослених (исплаћивање дијела зараде “на руке”), будући да послодавци више неће имати интерес да прибјегавају исплати готовине “на руке” и ризикују значајне казне које изричу инспекцијски органи, док на другој страни, запослени остварује бенефите од формалног запослења, укључујући већу основу за будуће пензије, као и већу основу за приступ банкарским кредитима.
бизнисцг.ме
