Одбор за људска права и слободе на данас одржаној 17. сједници размотрио је Предлог захтјева за додјелу буџетских средстава Заштитнику људских права и слобода Црне Горе за 2022. годину.
Заштитник људских права и слобода Црне Горе мр Синиша Бјековић је саопштио да су се приликом конципирања Предлога захтјева придржавали не само упутстава Министарства финансија и социјалног старања, него и кључних буџетских начела који се тичу рационализације буџетске потрошње, ефикасности рада, захтјева који су производ самог статуса Институције у унутрашњем и међународном правном поретку и принципа на којима се темељи квази-судска улога Заштитника. Средства су планирана са становишта испуњавања обавеза прописаних стратешким документима и плановима рада и развоја институције Заштитника и у том погледу посебан акценат је на обавезама Институције у имплементацији Стратегије за заштиту лица са инвалидитетом од дискриминације и промоцију једнакости, Стратегије за унапређење квалитета живота ЛГБТИQ особа и Стратегије за остваривање права дјетета, како би се њиховим дјеловањем допринијело смањењу родних разлика и побољшању положаја рањивих група. Нагласио је да нормативни оквир из којег произилазе сва овлашћења и обавезе Заштитника није регулисан само Законом о Заштитнику/ци људских права и слобода Црне Горе, већ и Законом о забрани дискриминације и бројним другим законима. У марту 2021. године усагласили су Правилник о организацији и систематизацији са Законом о државним службеницима и намјештеницима. Захваљујући подршци Одбора за људска права и слободе и разумијевању Министарства финансија и социјалног старања добили су додатних 30.000 еура, али је дошло до значајног кашњења у реализацији обавеза због касног доношења буџета и дефинисања кадровског плана Институције, тако да ће неутрошени новац бити враћен у буџет. Имплеменатција буџета у 2021. години праћена је великим проблемима проузрокованим епидемиолошком ситуацијом. Обратили су се Управи за имовину захтјевом за обезбјеђивање додатне просторије од 20ак метара квадратних неопходне за нормално функционисање Институције.
Бјековић је изразио задовољство оцјенама о раду Институције садржаним у последњем Извјештају Европске комисије о Црној Гори наводећи да имају обавезу да одрже такав квалитет рада. У свим извјештајима међународних организација наводи се да институција Заштитника мора да располаже знатно већим материјалним и кадровским ресурсима како би могла да одговори свим задацима. Истакао је да се од Заштитника континуирано захтијева да развија пројекте који се тичу промоције људских права и слобода, а са буџетским средствима за консултантске услуге којима су располагали последњих неколико година то је реализовано у минималној мјери. Стога су за наредни буџетски период планирали развој ове пројектне активности, али стварна реализација ће у великој мјери зависити од епидемиолошке ситуације.
Средства која захтијевају Предлогом захтјева за додјелу буџетских средстава за 2022. годину су увећана у односу на буџетска средства у 2021. годину из два разлога: од њих се континуирано тражи улагање у институцију Заштитника, што они раде и у постојећим условима и тражи се знатно већи ангажман на прибављању материјалних и кадровских ресурса да би могли да обављају функцију. Велики је притисак по питању извјештавања, не само према државним институцијама, већ и међународним, али и према грађанима и цивилном сектору који траже податке од Заштитника како би даље наставили промоцију људских права и слобода. Истакао је да је континуирано присутан повећани број предмета у раду Институције, јер од почетка године имају преко 800 индивидуалних притужби. У поређењу са сличним буџетским потрошачима, сматра да се крећу у границама пристојности. Настоје да им трошкови за већину службених путовања у иностранство буду плаћени од организатора. Све је мање прилика у којима добијају донаторска средства за учешће у раду мрежа. Од стране УН агенција у Црној Гори им је сугерисано да покушају прећи из статуса „Б“ у статус „А“ националних институција за људска права, а једна од кључних претпоставки за то је адекватно финансирање које ће омогућити очување буџетске самосталности и независности институције Заштитника.
У оквиру капиталних издатака за наредну годину захтијевали су минимална средства за набавку теренског путничког возила које им је неопходно за обављање редовних радних задатака, посебно у дијелу који се тиче праћења принудног удаљења странаца из Црне Горе. Тим возилом би замијенили путничко возило старо 17 година за чије поправке издвајају значајна средства. Сви други издаци су планирани у незнатно већем износу у односу на средства којима располажу ове године.
Заштитник је захвалио Одбору за људска права и слободе који их годинама уназад подржава у иницијативама према Министарству финансија у погледу обезбјеђивања средстава неопходних за функционисање Институције.
Бојан Пауновић, в. д. генералног директора Директората за државни буџет у Министарству финансија и социјалног старања је саопштио да је Нацртом закона о буџету Црне Горе за 2022. годину који је припремило Министарство финансија и социјалног старања у потпуности уважен захтјев Заштитника. Укупна издвајања нијесу значајније повећана у односу на буџетска средства у овој години, што је за њих прихватљиво.
Предсједник Одбора Јован Јоле Вучуровић је подсјетио да су посланица Јелена Божовић и он 26. октобра ове године посјетили институцију Заштитника људских права и слобода Црне Горе и том приликом у разговору са Заштитником, његовом замјеницом и генералним секретаром Институције упознати са кључним активностима Институције у овом периоду, условима у којима раде запослени, финансијским средствима којима располажу, као и проблемима са којима се суочавају и потребама у погледу финансијских и кадровских капацитета у предстојећем периоду. Том приликом генерални секретар институције Заштитника Данко Дамјановић је најавио да ће Предлогом захтјева за додјелу буџетских средстава институцији Заштитника у буџету Црне Горе за 2022. годину захтијевати око 50.000 еура више у односу на ову годину, јер планирају реализовати Дане Заштитника које због пандемије нијесу били у могућности одржати. Такође, најавио је да ће се захтијевати и минимална средства за набавку теренског возила, за шта су начелно добили подршку представника Одбора који схватају важност дјеловања институције Заштитника, а о квалитету њиховог рада свједоче и похвале и оцјене дате у последњем Извјештају Европске комисије о Црној Гори за 2021.
Имајући у виду да је 11. маја 2018. потписан Протокол о сарадњи између Скупштине Црне Горе и Државне ревизорске институције, о чијој имплементацији је било ријечи и на Конференцији о сарадњи између Државне ревизорске институције и Скупштине Црне Горе, одржаној 25. и 26. фебруара 2021. године, на којој су учествовали посланици и Служба Скупштине и да је том приликом указано да би било важно да представници Државне ревизорске институције присуствују сједницама свих радних тијела Скупштине приликом разматрања Предлога закона о Буџету Црне Горе, као и да би било битно да се одржавају контролна и/или консултативна саслушања у скупштинским одборима поводом извјештаја о ревизији уз подршку ДРИ, те да је важно испратити потрошњу буџетских средстава, сједници је присуствовала државна ревизорка у Државној ревизорској институцији мр Зорица Кнежевић. Кнежевић је саопштила да је Државна ревизорска институција 2017. године последњи пут вршила ревизију годишњег финансијског извјештаја институције Заштитника за 2016. годину. Том приликом изражено је позитивно мишљење на годишњи финансијски извјештај Институције и условно мишљење на ревизију правилности. Када је у питању ревизија правилности, односно пословања у складу са законским и другим прописима, утврђене су одређене неправилности у дијелу следећих прописа: непоштовање Закона о јавним набавкама, Закона о порезу на доходак физичких лица, Уредбе о начину вођења евиденције покретних и непокретних ствари и о попису ствари у државној својини, Уредбе о условима и начину коришћења превозних средстава у својини Црне Горе и Правилника о јединственој класификацији рачуна за буџет Црне Горе и буџете општина. Утврђена је ненамјенска потрошња средстава у износу од 5.571 еуро и није вршен обрачун припадајућих пореза и доприноса приликом исплате одређних накнада. У поступку јавних набавки вршене су набавке путем непосредног споразума у износу већем од дозвољеног, закључивани су уговори прије истека рока за жалбу, што није у складу са Законом о јавним набавкама, а извјештај о извршеним јавним набавкама није садржао све спроведене набавке у тој години. Поред тога, утврђене су одређене неправилности у евиденцији основних средстава и нијесу били обезбијеђени одговарајући обрасци коришћења службених возила. Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији Заштитника у оквиру једног радног мјеста систематизовани су били општи послови, послови службеника за јавне набавке и послови благајника, па је препоручено да Заштитник размотри могућност раздвајања послова благајника од општих послова и послова јавних набавки.
Заштитник мр Синиша Бјековић је саопштио да су реализовали све препоруке Државне ревизорске институције и истакао да је, без жеље да утиче на рад ДРИ, позвао представнике ове Институције да у планове рада ДРИ уврсте и ревизију за институцију Заштитника, јер је њему у интересу да се оцијени стање ствари у овој области.
Узимајући у обзир досадашњи рад институције Заштитника, схватајући њен значај и уз пуно разумијевање неопходности обезбјеђивања финансијских средстава неопходних за редовно функционисање Институције, Одбор је једногласно подржао Предлог Заштитника и утврдио Захтјев за додјелу буџетских средстава Заштитнику људских права и слобода Црне Горе за 2022. годину који ће доставити Министарству финансија и социјалног старања.
У оквиру Текућих питања, Одбор се упознао са Представком М.М.К. од 3. новембра 2021. године и одлучено је да се Представка, као и све досадашње, у складу са Закључком Одбора о поступању по представкама прослиједи Заштитнику људских права и слобода Црне Горе, уз обавезу да Заштитник по окончању поступка информише Одбор.
Такође, чланови Одбора су информисани о Допису декана Факултета за државне и европске студије проф. др Ђорђија Блажића упућеном Одбору за просвјету, науку, културу и спорт, Одбору за економију, финансије и буџет и Одбору за људска права и слободе 8. новембра 2021. године. Дописом је замолио да се на сједницама одбора као тачка дневног реда уврсти питање које се односи на суфинансирање високообразовних установа из државног буџета и да се подносиоцу захтјева омогући учешће на сједници. Указао је на неправедан и селективан однос државних органа према приватним установама високог образовања које остварују наставне програме који се реализују на Универзитету Црне Горе и информисао да се тим поводом претходно обратио Заштитнику људских права и слобода Црне Горе, који је 4. новембра 2021. године донио Мишљење којим је Министарству просвјете, науке, културе и спорта упутио пет Препорука, о чему је Министарство дужно да обавијести Заштитника у року од 30 дана од дана пријема Мишљења.
Тим поводом, заштитник људских права и слобода Црне Горе мр Синиша Бјековић је саопштио да институција Заштитника у принципу никада не коментарише своја мишљења и препоруке. Препоруке дате у овом предмету су врло јасне и одражавају став Институције и указују да је неопходно имати јасне и прецизне критеријуме када је у питању финансирање приватних установа. Нагласио је да од Министарства просвјете, науке, културе и спорта у свим досадашњим предметима нијесу добили изјашњења, па су и у овом предмету мишљење дали на основу података и доказа датих од подносиоца притужбе, што није добар ни пут, ни начин, јер су као Институција остали недоречени у одговору на захтјев да ли су приватне институције у конкретној ситуацији евентуално дискриминисане. Такође, нико не узима у обзир интерес оних који студирају на тим установама.
С тим у вези, Одбор за људска права и слободе је апеловао према Министарству просвјете, науке, културе и спорта да реализује препоруке Заштитника и ријеши указане проблеме.
