Влада је данас усвојила мјеру за једнократно новчано давање од 1.000 еура за дјецу која се ове године роде у црногорским општинама које су 2020. године имале негативан природни прираштај, а по 500 у осталим општинама.
Из Министарства економског развоја, на чији предлог је усвојена одлука, казали су да је негативни природни прираштај забиљежен у 17 општина, а позитивни у седам.
Из тог Владиног ресора истакли су да је у питању дугорочна мјера и да ће бити заустављено ширење бијеле куге и опасности по демографски опстанак.
Из Министарства су додали да је, на основу детаљно урађених анализа и темељних активности, Влада у претходном периоду усвојила низ активних мјера које имају за циљ повећање оптимизма у погледу будућности, побољшања животног стандарда, као добрих темеља за сигурност и повјерење у црногорски економско-социјални систем.
У саопштењу су навели да су кроз програм Европа сад, увођење дјечјих додатака и бесплатних уџбеника, као већ имплементираних мјера чији резултати примјене биљеже енормне позитивне ефекте и реакције грађана, предложили додатне стимулативне мјере ради побољшања демографског развоја Црне Горе.
Новине у регулисању тржишта рада
Како се наводи, поред мјере за једнократно новчано давање за новорођенче којом се не умањује значај и потреба за радом и запослењем, и као таква има за циљ да буде комплементарна дјечјем додатку, новим законима на којима Министарство у сарадњи са социјалним партнерима активно ради, додатно ће се регулисати тржиште рада.
"Тржиште рада додатно ће се регулисати кроз успостављање баланса између пословног и приватног живота запослених мушкараца и жена. Као и поновно укључивање на посао након породиљског, односно родитељског одсуства и омогућити равноправан положај мушкараца и жена када је питању брига о зависним члановима породице“, додаје се у саопштењу.
Они су навели да је креиран и амбијент у којем ће, посредством програма Гаранције за младе бити подржан неометан прелазак младих из свијета образовања или из незапослености, у свијет рада.
"Главни принцип програма је да свака млада особа у року од четири мјесеца након што напусти образовање или оспособљавање или постане незапослена, добије квалитетну понуду за посао, приправништо, даље усавршавање или наставак образовања“, наводи се у саопштењу.
Из Министарства су истакли да се Црна Гора дужи низ година суочава са сложеним демографским изазовима и да се посљедњих година биљежи опадајући тренд у стопи наталитета и растући у стопи морталитета.
Наводи се да је стопа наталитета у претходним годинама пратила економску активност, све до 2016. године када је почела да опада у континуитету, упркос економском расту који је био присутан.
“Истовремено, стопа морталитета биљежи видан тренд раста од 2010. године, а Ковид криза додатно је убрзала процес и по први пут у новијој историји, Црна Гора 2020. године, по први пут имала је већу стопу морталитета у односу на стопу наталитета“, каже се у саопштењу.
Како су казали, уз такве стопе наталитета и морталитета у претходним годинама, негативни природни прираштај је био неминовност.
“Демографске дисторзије у Црној Гори, нажалост, догађају се упркос расту БДП-а. Дакле, статистички раст економије није довео до квалитативног раста пратећих демографских показатеља вјероватно у недостатку довољно инклузивног економског модела који је постојао у земљи“, навели су из Министарства.
Црна Гора ће 2030. имати већи број становника старијих од 65 година
Из Министарства су казали да је један од главних разлога демографске ситуације у Црној Гори спољашње и унутрашње миграције, посебно младих људи.
Наводи се да је велики број грађана већ емигрирао, а да је забиљежен и озбиљан одлив људи из општина на сјеверу Црне Горе од 2011. до 2020. године, а повећан број становника у Подгорици и приморским општинама.
Истиче се да је старење популације још један разлог такве демографске ситуације.
"Црногорско друштво стари, старосна структура нашег становништва се мијења. Број младих у Црној Гори се смањује. У 2020. број млађих од 19 година смањио се за 13 одсто, а број старих од 65. повећао за 26 одсто, и то за период од 14 година“, наводи се у саопштењу.
Дакле, како су казали, Црна Гора ће 2030. године имати већи број становника који имају више од 65 година, у односу на број становника млађих од 19.
Из Министарства су истакли да је разлог и лош економски и социјални амбијент у друштву.
У саопштењу се додаје да је стопа ризика од сиромаштва у Црној Гори висока и да је 2019. године износила 24,5 одсто, док је је нивоу Европске уније (ЕУ) износила 16,6 одсто.
"Када се посматра стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености у 2020. години, према подацима Еуростат-а, она износи чак 30.8 одсто, док је на нивоу ЕУ 22 одсто. На ово је додатно утицала криза изазвана пандемијом Цовид-19“, каже се у саопштењу.
Један одсто најбогатијих има веће богатство од 40 одсто најсиромашнијих
Из Министарства су додали да је неједнакост дохотка, као још један од разлога, у Црној Гори прилично изражена.
Они су навели да један одсто најбогатијих грађана Црне Горе од 2015. године има веће богатство од 40 одсто најсиромашнијих грађана.
"Удио дохотка најбогатијих у укупном дохотку је у континуитету растао, док је удио дохотка најсиромашнијих опадао, као резултат неинклузивног економског модела“, наводи се у саопштењу.
Као још један разлог такве демографске ситуације истиче се неповољан друштвени амбијент.
"Свеукупан неповољни друштвени амбијент (корупција и криминал, непотизам, неповјерење у институције, изостанак владавине права…) подстичу младе и образоване особе да напуштају земљу, па се бенефити претходног школовања у земљи реализују у иностранству, а земља губи најпродуктивније становништво и највриједнији ресурс“, додаје се у саопштењу.
Извор: РТЦГ
;ab_channel=Pogled
