Институт за јавно здравље саопштио је да се у цијелом свијету на годишњицу оснивања Свјетске здравствене организације (СЗО) 7. априла сваке године обиљежава Свјетски дан здравља.
“Свјетски дан здравља обиљежава се у виду глобалне кампање која се сваке године фокусира на један од јавно-здравствених проблема и пружа могућности да се започну удружене активности у циљу унапређања здравља становништва. Тема Свјетског дана здравља 2022. године посвећена је животној средини и здрављу, ове године под слоганом, “НАША ПЛАНЕТА – НАШЕ ЗДРАВЉЕ””, навели су у саопштењу.
Истичу да загађење ваздуха, неправилно одлагање чврстог отпада и отпадних вода, климатске промјене, опасне хемикалије, неадекватна вода за пиће и санитација су “неки од најважнијих проблема у животној средини који утичу негативно на основне предуслове за здрав живот – чист ваздух, исправну воду за пиће, довољну количину здравствено безбједне хране и сигурно мјесто за живот”.
“Загађење ваздуха остаје најважнији фактор утицаја животне средине на здравље. Због загађеног ваздуха који настаје углавном спаљивањем фосилних горива свакодневно у свијету оболијева и прије времена умире велики број људи. Краткотрајна изложеност високим концентрацијама загађујућих честица, може довести до смањене функције плућа, респираторних инфекција и погоршања астме због краткотрајног излагања. Док дуготрајна или хронична изложеност честицама повећава ризик од болести укључујући мождани удар, болести срца, хроничну опструктивну болест плућа и рак. Просјечни годишњи ниво загађења ваздуха ПМ честицама у градовима европских земљама са високим приходима је дупло мањи у на односу земље са ниским и средњим дохотком”, истакли су из ИЈЗ.
Људске активности су, како додају, допринеле климатским промјенама и оне се дешавају много брже и опасније него што се раније мислило.
“Пораст температуре поред осталог омогућава ширење инсеката преносиоца различитих болести из својих природних окружења широм свијета те се ове болести шире даље и брже него раније. Према Паришком споразуму европске државе су се обавезале на смањење до 43 одсто емисије гасова стаклене баште у 2030. у односу на 1990. годину. Смањења се првенствено очекују у секторима производње енергије, транспорта, грађевинарства и индустрије гдје се фосилна горива замјењују обновљивим изворима енергије. Мјере за смањење емисије гасова стаклене баште могу одмах и директно побољшати здравље становништва. Уштеде од постизања здравствених ефеката који ће се постићи смањењем емисије гасова стаклене баште су велике. Један од очигледних мјера су позитивни ефекти по здравље које произилазе из физичке активности становништва и активног транспорта (шетање, вожња бицикла) гдје долази до смањења загађења ваздуха усљед смањене употребе превозних средстава који су значајни загађивачи ваздуха”, наглашавају у саопштењу.
Милиони људи у европском региону СЗО још увијек, наводе из ИЈЗ, немају приступ чистој води, и адекватним санитарно-хигијенским условима.
“Неисправна вода нарушава здравље оболијевањем од заразних болести и тровањем различитим хемикалијама, а необрађени измет контаминира подземне и површинске воде које се користе за воду за пиће, наводњавање, купање и кућне потребе. Иако је доступност адекватне воде порастала у посљедњих неколико деценија, постоје значајне разлике између руралних и урбаних подручја. Хигијенски исправна вода за пиће, адекватна санитација и хигијена осим тога што су кључни предуслови за људско здравље и добробит, доприносе и дужини трајања живота, похађању предшколских и школских установа и достојанству особа, те помажу у стварању отпорних заједница које живе у здравом окружењу. Пандемија КОВИД-19 изазвана новим коронавирусом, је на најбољи начин указала на значај хигијенских мјера у првом реду прања руку и адекватног уклањања отпада у превенцији и спрјечавању ширења ове заразне болести, а за које се подразумијева постојање хигијенски исправне воде и адекватних санитарно-хигијенских услова”, указују у саопштењу.
Према њиховим ријечима, управљање отпадом и одлагање отпада је сложен и захтјеван подухват, који захтијева системски приступ, кориштење модерне технологије, знање и посвећеност.
“Ове процедуре имају потенцијал да негативно утичу на животну средину и здравље људи путем директног загађења и изложености мноштву опасних супстанци. Интегритет животне средине и здравље човијека може бити озбиљно угрожено самим присуством отпада. Одлагање отпада, управљање отпадом и контаминираним подручјима изазива значајне ефекте на здравље и производе трошкове за садашње и будуц́е генерације, утичу на животну средину а узрокују и социјалне неједнакости. Када се правилно управља отпадом и примјењују најбоље доступне технологије негативни утицаји на здравље могу бити сведени на минимум, иако се не могу у потпуности елиминисати. Велику забринутост изазивају активности које су недовољно контролисане, када постоје неформална одлагања отпада на отвореном гдје се често одвија и спаљивање отпада, или ситуације гдје се неопасни и опасни отпад илегално транспортују и одлажу”, појашњавају из ИЈЗ.
Постоји све више доказа, како кажу, о здравственим посљедицама излагања опасним хемикалијама, посебно у вулнерабилним фазама живота, као и оптерећења болестима које потичу из ових излагања.
“Нарочито је забрињавајући све већи број доказа који описују способности хемикалија да утичу на радни развој плода у првим мјесецима живота са посљедицама које имају доживотни утицај на здравље и ризик од болести. Потребно је уложити додатне напоре како би се ефикасно заштитило здравље људи од негативних утицаја хемикалија, укључујући и оне које се тренутно користе у потрошачким производима”, наводи се у саопштењу.
Здравствени сектор представља, сматрају они, један од главних послодаваца, корисника ресурса и произвођача отпада.
“Побољшање услуга обезбеђивањем одрживости животне средине и смањење утицаја на животну средину здравствених система широм Европског региона СЗО представља важан циљ и одговорност држава чланица. Ка испуњењу тог циља неопходно је да здравствени системи процијене и побољшају свој утицај на животну средину и ефикасност и коришћење ресурса, доприносећи на тај начин циљевима глобалног ублажавања и адаптације на климатске промјене и јачању њихове укупне одрживости и отпорности. Узимајући све наведено у облик, слоган “Наша планета, наше здравље” треба да буде снажан подсјетник да је рјешавање многих од ових питања изван искључиве надлежности здравственог сектора и да ће, као посљедица тога, дјелотворан одговор захтијевати заједнички приступ и сарадњу владиног и невладиног сектора, као и цијелог друштва”, закључују у саопштењу.
Извор: цдм
.jpeg)
