Из бирачког списка је од фебруара прошле до августа ове године избрисано 12.876 особа, а бирачко право је у истом периоду добило 14.011 грађана.
То су подаци који се наводе у анализи рада Савјета за контролу бирачког списка, који је, сходно одлуци претходне Владе, формиран у фебруару прошле године. На посљедњој сједници крајем јула, Влада је усвојила Информацију о раду Савјета и задужила Министарство унутрашњих послова да до наредне сједнице Владе предложи рјешење питања оправданости постојања Савјета.
Према подацима Министарства унутрашњих послова (МУП), коначан број бирача који се налазио на бирачком списку за парламентарне изборе у Црној Гори 2020. године био је 540.026.
У анализи се наводи да на основу губитка црногорског држављанства, које се сходно Закону о црногорском држављанству губи по захтјеву црногорског држављанина, по сили закона и по међународним уговорима и споразумима, из бирачког списка су избрисане 162 особе.
Након одјаве пребивалишта из Црне Горе, бирачко право је изгубило 95, а по основу поништења матичног броја 27 особа.
На основу поништења уписа у регистар црногорских држављана, из бирачког списка је избрисана једна особа, а по основу евидентирања чињенице смрти у матичном регистру умрлих избрисано је 12.591 грађана.
У документу се наводи да је од 14.011 особа које су добиле бирачко право, по основу стицања двије године пребивалишта у Црној Гори, као услова за стицање бирачког права у бирачки списак уписано 689 бирача.
Стицањем пунољетства, као услова за добијање бирачког права, у бирачки списак уписано је 12.529 бирача, а по основу стицања црногорског држављанства уписано је 505 бирача. У документу се наводи да је по основу исправке у матичним регистрима, у бирачки списак уписано девет бирача, а по основу утврђивања пребивалишта 279 бирача.
Наводи се да је укупан број странаца који су на сталном боравку у Црној Гори на дан 19. април 2021. године када је планирано да почне контрола бирачког списка био 30.939. То је, како се наводи, категорија странаца која ће имати приступ црногорском држављанству, као и пребивалишту у Црној Гори.
Од тог броја, 9.952 странаца је добило стални боравак као расељена (БиХ и Хрватска), односно интерно расељена лица (Косово), док је 14.145 странаца добило стални боравак као држављани држава насталих на простору бивше СФРЈ који су имали пријављено пребивалиште у Црној Гори.
У документу пише да су 6.842 странаца добила стални боравак тако што су до подношења захтјева за издавање дозволе за стални боравак законито боравили у Црној Гори непрекидно пет година на основу одобреног привременог боравка.
“У ову категорију спаде и око 900 која су добила стални боравак чији је један родитељ, у тренутку његовог рођења, црногорски држављанин и има пребивалиште у Црној Гори или чија оба родитеља, у тренутку његовог рођења, имају одобрен стални боравак, или чији један родитељ, у тренутку његовог рођења, има одобрен стални боравак, а други родитељ је непознат или је умро”, наводи се у документу.
До 29. јула 2022. године третирана је око 21.000 странаца са одобреним сталним боравком, или око 70 одсто укупног броја странаца са сталним боравком у Црној Гори.
“Око 2.500 лица је од 19. априла 2021. до 29. јула 2022. године избрисано из регистра странаца са одобреним сталним боравком”, наводи се у анализи.
Савјет за контролу бирачког списка формиран је са задатком да анализира постојећи нормативни оквир у вези са бирачким списком и са њим повезаних активности и иницира измјене и допуне закона и подзаконских аката и анализира кључне препоруке Организације за безбједност и сарадњу у Европи (ОЕБС) и Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР).
Савјет је, како пише у анализи, требало да предлаже могуће начине реализације тих препорука, сагледава постојећа информациона рјешења која су у служби изборног процеса, уз анализу и идентификовање проблема и сачињава препоруке за превазилажење недостатака постојећих информационих система, односно предлаже увођење нових информационих рјешења која би унаприједила и обезбиједила тачност бирачког списка.
“Савјет предлаже Влади формирање радних тијела која ће се на оперативном нивоу бавити питањима контроле и унапређења бирачког списка, одређује динамику рада тих радних тијела и разматра извјештаје о њиховим спроведеним активностима; ангажује, по позиву, и истакнуте научне раднике, међународне експерте и друге представнике невладиних организација из области које су у вези са дјелокругом рада Савјета; врши друге послове из дјелокруга рада Савјета”, пише у документу.
Црна Гора никако да спроведе потребну изборну реформу јер скупштински Одбор за свеобухватну изборну реформу не успијева да заврши посао односно, припреми и поднесе Скупштини на усвајање предлоге за измјену и допуну закона и других аката који се односе на изборни процес.
Рад скупштинског одбора је продужаван више пута.
Вијести
.jpeg)
