Нови политички обичај сакупљања потписа подршке посланика предлогу за мандатара, представља неуставну категорију и налази се ван права, сматрају у савезу грађана Цивис.
Генерални секретар Цивиса Милош Рајовић казао је да је уставна обавеза “консултација” за избор мандатара на предсједнику државе, а никако на партијама које су заступљене у Скупштини.
"Неки нови политички обичај сакупљања потписа посланика који представљају већину, у конкретном случају њих 41, представља неуставну категорију и налази се ван права”, рекао је Рајовић.
Он је оцијенио да је ријеч о лабавим, флуидним и ембрионалним обичајним настојањима детерминисаним покушајима нове политичке праксе у намјери смањења арбитрарног поступања одређених политичких чинилаца и институција.
“Будући да је предсједнику дат сигнал за мандатара, кроз подршку парламентарне већине, поставља се питање да ли је он изашао из оквира уставних овлашћења, посебно имајући у виду члан један Устава, гдје стоји да је Црна Гора демократска држава заснована на владавини права”, казао је Рајовић.
Он је додао да је релевантна и чињеница да позив за консултације и разговор предсједник није упутио Цивису као политичком субјекту у Скупштини, као ни неким другим политичким странкама.
Рајовић је навео да не треба заборавити члан 82 Устава у коме се наводи да се Скупштина распушта ако не изабере владу у року од 90 дана од дана када предсједник први пут предложи мандатара.
“Међутим, Устав не одређује колико пута предсједник може подносити предлог за избор мандатара у случају неусвајања првог предлога за избор, или у конкретном случају приједлога за скраћење мандата”, казао је Рајовић.
Он је казао да Устав не одређује колико пута предсједник државе може подносити предлог за избор мандатара у случају неусвајања првог предлога за избор и додао да би требало покренути и расправу у циљу измјене и допуне Устава.
Рајовић је рекао је да су начини стварања парламентарне већине у Црној Гори, кроз закашњели талас транзиције, коначног успостављања истинског вишепартијског система и буђења демократије и њених идеала, замијењени стазама савеза и коалиција.
“Па се до личности која ће саставити владу - мандатара, долази тек када се постигне договор између различитих партија и група унутар Скупштине”, додао је он.
Рајовић је рекао да је у том друштвеном и политичком новуму дошло до разних интерпретација и тумачења уставних одредби.
“У члану 95 став пет Устава пише да предсједник предлаже Скупштини “мандатара за састав владе, након обављеног разговора са представницима политичких партија заступљених у Скупштини”, у року од 30 дана”, навео је он.
Несумњиво је, како је додао Рајовић, да је надлежност предсједника да одреди личност, политичку или не, којој ће повјерити задатак да састави Владу.
Он је казао да је конкретна надлежност праћена уставном обавезом обављања разговора са представницима политичких партија заступљених у Скупштини.
“Односно обавезом саслушавања и сагледавања конкретних мишљења, али и цјелокупних парламентарних околности и климе, а све са циљем утврђивања чињеничног стања - да ли постоји парламентарна већина (тренутно) или пак могућност да се иста формира (про футуро)”, додао је Рајовић.
Према његовим ријечима, неспорно је да бројне мањкавости уставног текста отварају простор за разне комбинаторике и заобилажења.
“Па би у скорије вријеме требало покренути и расправу у циљу измјене и допуне Устава”, казао је он.
.jpeg)
