Влада је у прошлој, кризној години позајмила највећи износ средстава у току једне буџетске године у историји Црне Горе, пише Дан.
Током 2020. години позајмљено је чак 1,346 милијарди еура, показују подаци Министарства финансија на чијем челу је до 4. децембра био Дарко Радуновић, а од тог датума ресор води Милојко Спајић.
Из домаћих извора је позајмљено 167 милиона, а из иностраних 1,179 милијарди еура: Илустрација (Пиџабаy) з домаћих извора је позајмљено 167 милиона, а из иностраних 1,179 милијарди еура: Илустрација (Пиџабаy)
Иако је Влада коју је предводио кадар ДСП-СД-БС коалиције водила државу више од 11 мјесеци, нова влада је за мјесец дана управљања државом позајмила 750 милиона еура, што је више од половине укупно позајмљених средстава у 2020. години, пише Дан.
Наиме, нова влада, коју предводи Здравко Кривокапић, 7. децембра је успјела да се задужи 750 милиона еура путем емитовања обвезница на међународном тржишту. С обзиром на то да је укупан износ задужења у прошлој години 1,346 милијарди еура, до тада је износ задужења износио 596 милиона еура.
Из домаћих извора је позајмљено 167 милиона, а из иностраних 1,179 милијарди еура.
У 2019. години се Влада Душка Марковића задужила 1,014 милијарди еура, а годину раније 1,1 милијарду еура. У 2020. години се задужење државе повећало за 332 милиона еура.
Према подацима Министарства финансија недостајућа средства у прошлој години су износила 1,086 милијарди еура, што је за 210 милиона еура више од пројекције из ребаланса буџета који је усвојен крајем јуна. У односу на 2019. годину износ недостајућих средстава је већи за 378 милиона еура или 53,4 одсто.
Из буџета је у прошлој години за отплату дуга издвојено 665,8 милиона еура, што је за 158 милиона више у односу на 2019. годину или 31,2 одсто.
Дефицит буџета у прошлој години је износио 419,5 милиона, што је скоро три пута више него у 2019, ка да је износио 143,3 милиона еура. Према ребалансу, дефицит је требало да износи 336 милиона, али је пробијен за 83,6 милиона или скоро 25 процената.
Приходи буџета у прошлој години су износили 1,639 милијарди еура, што је за 246 милиона мање него у 2019. години. Од тога се на приходе од пореза односи 966,1 милион еура. Приходи од пореза су мањи него у 2019. години за 206,6 милиона или 17,6 одсто. Највеће одступање је забиљежено код пореза на додату вриједност (ПДВ). Лани су приходи од ПДВ-а износили 529,8 милиона, док су 2019. године били 695,7 милиона. Пад је износио 165,9 милиона, односно 23,9 одсто.
Приходи од акциза лани су били 205,4 милиона, што је у односу на годину раније пад од 30,1 милиона или скоро 13 процената.
Приходи од доприноса лани су износили 531 милион, што је за 15,2 милиона мање него у 2019. години или 2,8 одсто, показују подаци Министарства финансија.
Издаци у 2019. години су били 2,058 милијарди и већи су за 30 милиона или проценат и по у односу на 2019. годину. Текући издаци су износили 858 милиона и већи су за 35 милиона или 4,3 одсто у односу на 2019. годину.
Иако је лани била година никад веће кризе, узроковане пандемијом вируса корона, издаци за бруто зараде су били 499,2 милиона еура, што је у односу на 2019. увећање од 26,3 милиона-еура, односно 5,6 процената.
На камате је у прошлој години утрошено 111 милиона еура, што је за преко пет милиона више у односу на 2019. годину.