Шефу стручног штаба Европског тима за Никшић се, извјесно, развукао осмјех наде док је посматрао сцену Тузана који своју побуну против антиепидемијских мјера Владе Црне Горе крунишу гурајући полицијску марицу из свог атара у правцу Подгорице.
Тог дана, док је криза у најмлађој црногорској општини расла као квасац, нада у велики преокрет искрила је, вјероватно, у многим ДПС-овским главама. Бивши директор Клиничког центра, сада ДПС посланик Јефто Ераковић, то није успио да прикрије па се гласнуо поруком у којој је ликовао подсјећајући да су у истим Тузима прије само 11 мјесеци, док је он био у сједлу, “грађани одговорно прихватили прописане мјере”. Тада су Тузани, због 19 мјештана заражених короном, били у тоталном карантину.
Дио мјештана Тузи, међутим, није показао спремност да одговорно прихвати прописане мјере када Јефта и његових партијских пајтоса нема на функцијама. Иако је тог дана у овој општини било пет пута више инфицираних коронавирсом а мјера с којом никако нису могли да се помире била је затварање кафића. Ђељошај је негодовању кафеџија дао ноту борбе за националну ствар, на тапет је дигнуто и питање изостале премијерове честитке независности Косова а забрана рада кафића оцијењена је као “освета Владе”.
Ето разлога за наду међу присташама бившег режима који и даље неустрашиво бране своје позиције на “државној сиси”.
Неко би слиједећи овај траг, примијетио како је очекивано предсједнику општине Тузи Нику Ђељошају и побуњеним тузанским кафеџијама подршка стигла баш од Социјалдемократа и Либералне партије. Са Јефтом, то је скоро па коалиција “Европски тим за Никшић”. “Скоро” јер је изостала само јавна подршка Патриотско комитског савеза. “Дипломатским каналима” је, међутим, и са безбједоносно-кавачког огранка Комитског покрета побуњеним Тузанима стигла подршка, па се чинило да је све било спремно за прелазак на нови ниво игре.
Посебно захваљујући реакцији оних традиционално најгласнијих српских родољуба у Црној Гори који су у гурању полицијске марице у Тузима препознали прилику да још једном неустрашиво стану на браник Косова. И то је, попут Ђељошајеве одбране националних права суграђана, био “центаршут у трепавицу” Европском тиму за Никшић. Узалудно…
Током дуге ноћи након гурања марице ка Подгорици, понеком од распојасаних демонстраната вјероватно су навирала сјећања на епизоду “Орлов лет” у којој су поједине Тузане “одговорном прихваћању прописаних мјера” подучавале специјалне јединице Јефтових партијских сабораца. Могуће је да су се сличне мисли те ноћи врзмале и кроз главу Тајновидца. Ако јесу, смијуљио се и у сну.
Искуство са виолентном реакцијом групе Тузана на антиепидмијске мјере, након одговорног прихватања много строжијих годину раније, наводе на сумњу да би тако нешто могло да се деси и са потенцијалном “репризом Орловог лета”.
Управо је тај потенцијал кризе у Тузима развукао осмјехе на лицима оних који схватају да им је “повратак у сједло” могућ једино у случају тоталног губитка повјерења грађања и међународне заједнице у способност актуелне црногорске Владе да контролише безбједносну ситуацију у земљи.
Влажне снове Европског тима за Никшић поводом ситуације у Тузима прекинула је порука министра правде, људских и мањинских права Владимира Лепосавића у којој је реакцију Ђељошаја окарактерисао претјераном али и позвао на уздржаност и толеранцију према истом због чињенице да је опозициони и политички лидер који заступа интересе националне мањине. Да буђење буде болније по Европски тим за Никшић и партнере, Лепосавић је подсјетио да на повећану толеранцију обавезује и Европски суд за људска права помињући онако науспут, али “злокобно” некакав предмет “Кастелс против Шпаније” који је заговорницима Орловог лета 2.0 вјероватно звучао као пријетња шамаром.
Реакције на поруку министра правде биле су очекиване: Јефтови и гласачи СД-а, ЛП-а и сродних “грађанских” партија са својих медијских адреса одмах су се згрозили позивањем министра на позитивну дискриминацију захтијевајући једнакост пред законом заборављајући да су колико дан раније подржавали Ђељошаја и његове у пружању отпора Влади. Од подршке побуни Ђељошају до критике става да треба бити толерантан према његовом наступу “путовали” су за непуна 24 часа готово сви медији под контролом Јефтовог Комитског савеза!
То, међутим, није био крај магновења патриота комитске категорије: након министра правде, клип у токове подметнуо им је и амерички сенатор Дик Дурбин који је рекао да никада није дао интервју Радио Скали који су брзином свјетлости пренијели сви медији “Европског тима”!
Упркос томе што су у фејк интервјуу саопштене све поруке коју би Јефто и пајтоси, њихов СД, њихови либерали и комите вољели да чују од неког америчког сенатора: да Вашингтон зна све о дестабилизацији Црне Горе, да ће потпредсједница Камала Харис или неко из Стејт департмента пренијети ту поруку актуелној власти у Подгорици, да САД “знају за улогу СПЦ, државног врха Србије преко својих агената из БИА, међу којима има и истакнутих појединаца из нове власти у Црној Гори”.
Тако су за дан распршене наде комита да би марица из Тузи могла да им врати у сједло Јефта, Милутина глобтротера и неке много конкретније јахаче магле. Нови дан, нова нафака…
Јасно