За разлику од Велике Британије, где су старији бирачи већински били за напуштање Европске уније, они у Француској подржавају актуелног предсједника Емануела Макрона, док млади већински подржавају љевичара Жана Лука Меланшона или десничарку Марин Ле Пен.
Чињенца да се Ле Пен донедавно отворено залагала за излазак Француске из Европске уније и да Меланшон никада није крио свој евроскептицизам, оправдано доводи до питања да ли су млади Французи изгубили повјерење у европски пројекат, пише Политико.
Подаци из првог круга предсједничких избора показују да би Макон имао 40 одсто гласова ако би се рачунали само старији од 64 године, али само 21 одсто уколико би се бројали само гласови младих.
С друге стране, Меланшон је од бирача старих између 18 и 24 године добио 36 одсто гласова, 15 процената више од Макрона, али у љевицу не вјерују старији од 64 године, који су му дали свега 12 одсто гласова.
Када је у питање Ле Пен, она би лако побиједила и Макрона и Меланшона, када би гласали само бирачи стари између 25 и 64 године.
На основу тих података очекивало би се да трка у првом кругу буде неизвјеснија, а једини разлог због чега није било тако је изузетно велика апстиненција младих бирача, јер на изборе није изашло 42 одсто старих од 18 до 25 и чак 46 одсто старих од 25 до 34 године.
Управо због тога анкете предвиђају да ће Макрон у другом кругу успети да обезбјиједи нови предсједнички мандат, али аналитичати упозоравају да трка нипошто није одлучена.
Да би повећала шансе да уђе у Јелисејску палату Ле Пен до 24. априла мора да покуша да анимира млађе бираче да гласају, али и да уради оно што сада изгледа немогуће – да привуче бар дио оних који су гласали за Меланшона.
Посљедња испитивања јавног мњења показују да би Макрон у другом кругу требало да освоји између 52 и 53 одсто гласова, с тим што то у финишу кампање може да се промијени, а највише утицаја на оне који нијесу сигурни коме ће дати глас, традиционално има телевизијски дуел двоје кандидата, који је заказан за 20. април.