„Богаташ се и у туђини осјећа као код куће…“ (Франсоа Моријак, 1885-1970, француски писац)
„Само се почни богатити, даље иде само од себе.“ (Финска пословица)
„Богаташ носи мозак у џепу.“ (Њемачка пословица)
Министарство унутрашњих послова – Канцеларија за азил одобрило је политички азил (уточиште) азербејџанском бизнисмену Телману Исмаилову, који, након бјекства из Русије (јер је, по његовим тврдњама, у тој земљи наводно био политички прогоњен) 2009.године, неколико задњих година живи у Црној Гори. Како су извјештавали медији, Исмаилов је намјерно изабрао Црну Гору, која га је „штитила од изручења руским властима“, а зато је имао и пословне разлоге и са Ђукановићевом влашћу заједничке, крупне криминалне пословне интересе..
Исмаилов је, 2009.године, у Анталији (Турска) изградио луксузни хотелски комплекс „Мардан Палас“, који вриједи преко 1,5 милијарди US долара. Почасни гост на отварању био је и Мило Ђукановић. Исмаилов син је, 2018.године, купио половину акција компаније „Casino Avala“ и преузео управљање над коцкарницом у истоименом будванском хотелу.
Термин азил је старогрчког поријекла (asylon – уточиште, склониште). По дефиницији Института за међународно право, из 1950.године, азил је заштита коју једна држава, на својој територији, даје лицу које је то од ње тражило. А политички азил је право лица на заштиту друге земље, уколико га земља у којој живи прогони из политичких разлога.
Исмаилов је, 1.октобра 2021.године, ухапшен у Подгорици, по међународној Интерполовој потјерници надлежних руских правосудних власти, јер је у Русији оптужен да је учествовао у организацији три убиства и за друга тешка кривична дјела. Надлежни судија Вишег суда у Подгорици одредио му је ектрадициони притвор „због опасности од бјекства“:
„Опасност од бјекства произилази из саме чињенице да је за окривљеним већ дуже времена расписана међународна потјерница за кривично дјело убиства“, наведено је у образложењу судског решења о одређивању притвора.
У међувремену је Министарство правде, људских и мањинских права добило захтјев (замолницу за међународну правну помоћ) Генералног тужилаштва Русије за изручење (есктрадицију) Исмаилова. Према руским законима, међународну потјерницу расписује Национални биро Интерпола, по захтјеву Генералног тужилаштва и Истражног комитета Руске федерације.
Послије двадесетак дана, бизнисмен је пуштен на слободу, јер му је одобрен (политички) азил у Црној Гори.
Исмаилову се морао укинути притвор, јер је у Закону о међународној правној помоћи прописано да „Министар (правде, људских и мањинских права – М.Г.) неће дозволити изручење лица које у Црној Гори ужива међународну заштиту…“ (члан 22 став 3) , те „Судија за истрагу ће пустити на слободу лице чије се изручење тражи кад престану разлози због којих је притвор одређен…“ (члан 17 став 2)
Међутим решење МУП-а ЦГ – Канцеларије за азил о давању (политичког) азила Исмаилову је незаконито, јер је донијето повредом материјалног права прописаног Универзалном декларацијом о људским правима, Законом о међународној правној помоћи и Законом о азилу.
У члану 14. Универзалне декларације, нормирано је:
„1. Свако има право да тражи и ужива у другим земљама азил од прогањања.
2. На ово право се не може позвати у случају гоњења које се истински односи на кривична дјела неполитичке природе…“
Надаље, члан 12 став 1 Закона о међународној правној помоћи, прописује:
„Није дозвољено изручење (само – М.Г.) због политичког кривичног дјела или кривичног дјела повезаног са политичким кривичним дјелом…“
Цитираћу и неколико норми Закона о азилу:
„Азил је право на боравак и заштиту странца којем је…одобрен други облик заштите.“ (члан 4 став 1).
„Лице којем је азил дат не смије бити враћено или протјерано на границу државе у којој би његов живот или слобода били угрожени због политичких мишљења.“ (члан 6).
Закон о азилу прописује и да ће надлежни јавноправни орган одбити захтјев за одобрење азила, ако се утврди да подносилац „нема оправданих разлога за страх од прогона по основу политичког мишљења , те да подносилац захтјева мора доказати да држава поријекла „није безбједна за њега“ и да постоје озбиљни разлози „да се вјерује да би се повратком у државу поријекла изложио прогону због свог политичког мишљења“ (члан 40).
Више је него очито да Исмаилов, у управном поступку пред Канцеларијом за азил, напријед наведено није могао доказати, јер је оптужен за неполитичка кривична дјела. Значи, решење о одобрењу (политичког) азила Исмаилову донесено је из политичких, а не правних разлога.
Закон о управном поступку, у члану 140, прописује услове и поступак за поништење и укидање незаконитог решења „ако је решење повољно за странку донијето на основу неистинитих навода странке којима је овлашћено лице доведено у заблуду“ (став 1 тачка 2), или „у случају очигледне повреде материјалног прописа“ (став 2).
Решење о поништењу или укидању оваквог управног акта се може донијети и у поступку управног надзора (од стране управне инспекције) и на предлог другог јавноправног органа (државног органа или органа државне управе).
Да је међународна потјерница руског Националног бироа Интерпола политички мотивисана, Генерални секретаријат Интерпола у Лиону би одбио њено објављивање. Наиме, у члану 3 Статута Интерпола, тој организацији је забрањено предузимање било каквих аката, ако се ради и о кривичним дјелима политичког карактера и има право да одбије објављивање потјернице. Одлуку о (не)објављивању потјернице доноси Генерални секретаријат Интерпола, на основу претходно прибављеног мишљења Правног савјета.
И „случај Исмаилов“ је још једна потврда погубне Ђукановићеве антируске, а тиме и антицрногорске политике, коју „Кривокапићева власт“ у потпуности наставља и спроводи. Сви они који су „премијера“ Кривокапића „лансирали у орбиту“ наносе велику штету Црној Гори и васколиком српском народу.
Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
1.новембар 2021.године