„Правна држава је као наш свакодневни хлеб, као вода коју пијемо и ваздух који дишемо, а најбоље у демократији је да је она једина која може осигурати правну државу.“ (Густав Радбрух (Gustav Radbruch),1878-1949,њемачки правни филозоф, теоретичар права и министар правде Вајмарске Републике)
„Наша власт тежи више од тоне. Није то мала ствар за оволицни народ.“ (Петар Лазић, 1960-2017,књижевник, новинар и сатиричар)
Дана 21.априла 2022.године, на основу чланова 84 и 85 Пословника, 46 посланика сазвало је Скупштину Црне Горе на сједницу, 28.априла исте године, у престоници Цетињу. Једна од предложених тачака дневног реда јесте и „Избор предсједника и чланова 43. Владе Црне Горе“.
Члан 84 Пословника Скупштине гласи:
„Скупштину на сједницу сазива предсједник Скупштине. Предлог за сазивање Скупштине може поднијети 1/3 посланика или Влада.“
Члан 85 Пословника прописује садржај сазива, рокове за сазивање Скупштине и овлашћења предсједника Скупштине да може сазвати Скупштину и у краћем року од седам дана прије дана одређеног за одржавање сједнице.
Посланичка функција не садржи, уставно и пословничко, овлашћење за сазивање Скупштине на сједницу, те је сазив нелегалан и, као такав не може производити правне последице. Зато би се сједница Скупштине сматрала правно непостојећом (као да није ни одржана), а општи и појединачни правни акти (па тако и избор „43.Владе“) не би имали правно дејство, а у складу са неспорним, општеусвојеним, вјековним правним начелима „Што је с почетка незаконито, то временом самим законито не постаје“ и „Што није учињено у складу с правом, сматра се да није учињено.“
Нелегалним сазивањем Скупштине, повријеђени су члан 1 став 2 („Црна Гора је…држава…заснована на владавини права“) и члан 10 став 2 („Свако је обавезан да се придржава Устава и закона“) Устава Црне Горе. Надаље, повријеђен је и члан 89 став 2 Устава, којим је Скупштина овлашћена да донесе пословник којим се уређује организација и начин рада Скупштине, па самим тим и овлашћења (искључиво предсједника или потпредсједника Скупштине – М.Г.) за њено сазивање.
Према Пословнику, у конкретној ситуацији, Скупштину је на сједницу могао сазвати искључиво потпредсједник Булајић, и нико више!
Нелегалним сазивањем Скупштине и избором „43.Владе“, 46 посланика врше квалификовани облик кривичног дјела „Злоупотреба службеног положаја“, из члана 416 став 2 Кривичног законика (у даљем тексту: КЗ).
Чланови 416 ст.1 и 2 гласе:
„(1) Службено лице које противправним искоришћавањем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачењем граница свог службеног овлашћења или невршењем своје службене дужности прибави себи или другом корист, другом нанесе штету или теже повриједи права другог, казниће се затвором од шест мјесеци до пет година.
(2) Ако је извршењем дјела из става 1 овог члана прибављена имовинска корист у износу преко три хиљаде евра, учинилац ће се казнити затвором о једне до осам година.“
Својство службеног лица имају и изабрани носиоци посланичке функције у државном (законодавном) органу власти. Инкримисане радње извршења овог кривичног дјела, према правној теорији и судској пракси, су и „кршење закона и других прописа“, „доношење незаконитих аката“ и „предузимање незаконитих поступака“.
Зашто посланици врше квалификовани облик овог кривичног дјела? Зато што се нелегалним сазивањем Скупштине и избором „43.Владе“, члановима те „владе“ омогућава (кумулативна) имовинска корист (збир плата) која превазилази законом прописани минимум.
Нелегалним сазивањем Скупштине, 46 посланика је починило и кривично дјело „Самовлашће“, из члана 384 став 1 КЗ, који гласи:
„ (1) Ко самовласно прибавља неко своје право или право за које сматра да му припада, казниће се новчаном казном или затвором до шест мјесеци.“
„Изабрани“ чланови „43. Владе“ били би, правно, група приватних лица који би вршили продужено кривично дјело „Лажно представљање“, из члана 383 став 1, а у вези члана 49 став 1 КЗ.
Члан 383 став 1 КЗ гласи:
„Ко се у намјери да себи или другом прибави какву корист или да другом нанесе какву штету, представља као службено…лице (у конкретном случају, као премијер, вицепремијер или министар – М.Г.)…казниће се новчаном казном или затвором до једне године.“
А члан 49 став 1 КЗ гласи:
„Продужено кривично дјело чини више истих или истоврсних кривичних дјела учињених у временској повезаности од стране истог починиоца и која представљају цјелину због…коришћења исте ситуације или истог трајног односа, јединства мјеста и простора извршења дјела или јединственог умишљаја учиниоца.“
Основно државно тужилаштво у Подгорици је овлашћено и Закоником обавезано да, по службеној дужности, кривично процесуира посланике који су нелегално сазвали сједницу Скупштине на којој ће се, извјесно, „изабрати“ „43. Влада“.
Милан Гајовић, Подгорица
23.април 2022.године