Кућа на Видровану уписана на мајку Блажа Јованића, од имовине он је пријавио стан, ауди А6, оружје, готовину од 36.000 евра и неорочени штедни улог од 49.900 евра, као и кредитну картицу са 1.500 евра. Предузећа, чија је стечајна маса вриједна милионе евра, распродавана је у бесцијење привилегованим купцима, повезаним са осумњиченом организованом групом, или како се у јавности често помињало, стечајном мафијом
Предсједник Привредног суда Блажо Јованић, који је ухапшен 9. маја због сумње у злоупотребу службеног положаја и организовање криминалне групе, у мјесту Видрован код Никшића уживао је у љетниковцу са базеном и спортским теренима, гдје су се, према тврдњама неких бивших радника пропалих никшићких предузећа, одржавала “главна рочишта”.
Према информацијама до којих је дошао Центар за истраживачко новинарство Црне Горе (ЦИН-ЦГ) некретнина се у катастру води на Јованићеву мајку Веру, пензионисану просвјетну радницу. Некретнина је у катастру уписана је као насљеђе 2019. године.
У катастру пише да се ради о породичној стамбеној згради површине 94 квадрата, њивама од 1.967 и 1.662 квадрата и ливади од 1.234 квадрата. Иза главне, види се и једна мала кућа (помоћни објекат), која није уписана у катастар.
Комплекс је опасан високим зидом тако да је већином заштићен од “радозналих погледа” али Гугл мапс омогућава увид у двориште, тако да се јасно види базен, тениски терен, кошаркашки терен…
Процјенитељ, којег је контактирао ЦИН-ЦГ, процјењује да комплекс вриједи најмање 100.000 евра. Ради се, како је објаснио, о конзервативној процјени.
Иако се кућа не води на Блажа Јованића, у Никшићу се зна да је то његово, а неки од бивших радника, жртава стечајних поступака у којима је стечајни судија био Јованић, за ЦИН-ЦГ су рекли да су се у тој кући одржавала “главна рочишта” и правиле шеме због којих су многа предузећа затворена, а радници завршили на бироима рада.
Специјално државно тужилаштво (СДТ) Јованића сумњичи да је уз помоћ 11 особа, међу којима су стечајни управници, процјенитељи и власници фирми за обезбјеђење у стечајним поступцима, незаконито оштетио десет компанија за око 661,5 хиљада евра.
То се наводи у рјешењу Вишег суда у Подгорици о одређивању притвора Јованићу до 30 дана. Притвор је одређен и стечајним управницима Саши Зејаку, Снежани Јовић, Сањи Љешковић Ранку Радиновићу, Сретену Мрваљевићу, као и власницима фирми за приватно обезбјеђење “Титан секјуритy” и “Гардиан” Павићу Глобаревићу и Дарку Перовићу.
Члановима те криминалне групе СДТ означава и стечајног управника Младена Марковића, процјенитеље Омера Маркишића и Дејана Голубовића, власницу фирме за обезбјеђење Топ форс сyстем Никшић, Стану Челебић, власницу компаније “Огимар” Данијелу Лаковић и кандидата за судију у Привредном суду Владана Николића.
У близини кућа брата цариника
Неколико стотина метара од Блажове куће је и кућа његовог брата Бора Јованића запосленог у Управи прихода и царина. Кућа, од 110 квадратних метара, у августу 2019. је уписана у катастар као поклон. На кућу је, према подацима из катастра, уписана хипотека у корист Прве банке на износ дуга од 23.860 евра од 22. септембра 2020. Према подацима из имовинског картона Бора Јованића, ради се о стамбеном кредиту који му је Прва банка одобрила, иако је против њега прије десетак година водила судски спор због дуга за стамбени кредит од 30.000 евра из 2006.
Млађи Јованић био је раније возач Аца Ђукановића, власника Прве банке и брата актуелног предсједника државе Мила Ђукановића.
Боро Јованић је 2012. био осуђен на једногодишњу затворску казну због примања мита од 150 евра, како би фиктивно оцаринио луксузни аутомобил. Казна му је амнестијом тадашњег предсједника државе Филипа Вујановића смањена на шест мјесеци. Иако је Законом о државним службеницима и намјештеницима прописано да послове у јавној служби могу да обављају само неосуђиване особе, Боро Јованић је враћен у службу, тако да и данас ради као цариник у Управи прихода и царина.
Од шефа кабинета предсједника Вишег суда до предсједника Привредног
Блажо Јованић је након завршеног Правног факултета 1998. године одрадио приправнички стаж у Вишем суду у Подгорици, а након двије године је изабран за шефа кабинета тадашњег предсједника Врховног суда Ратка Вукотића.
Почетком децембра 2006. године у Врховном Суду Црне Горе откривен је мањак од око 200.000 евра. За нестанак новца осуђена је на четири године и четири мјесеца затвора благајница, која је током поступка појашњавала да је подизала новац из трезора само по налогу Јованића или Вукотића. Јованић је имао депонован потпис у Трезору, као и шифру уз помоћ које су се могли обављати трансфери новца.
Судија Основног суда у Подгорици Блажо Јованић је постао 2005. године, са платом од 411 евра мјесечно и мјесечном накнадом од 50 евра за обављање дужности секретара Судског савјета.
Од имовине је као судија 2005. пријавио пет умјетничких слика укупне вриједности 800 евра. Његова супруга Весна Јованић тада је имала плату од 155 евра, а у имовинском картону Јованића пријављено је да је имала Пежо 206, произведен 1999. године, вриједан 5.500 евра.
У Јованићевом картону за 2008. пише да му супруга ради у Првој банци, гдје је била до 2013. године, када се као њено радно мјесто уписује ОТП Факторинг (фирма мађарске ОТП групе која управља имовином хипотекарних дужника).
Предсједник Привредног суда Јованић постаје 2014. одлуком Судског савјета, прескачући “неколико степеника” у напредовању. Реизабран је 2019.
У посљедњем имовинском картону из 2022 (подаци за 2021) пише да Јованић има основну мјесечну плату 1.439 евра, а његова супруга 2.200 евра. Блажо и Весна Јованић пријавили су да имају у Подгорици стан од 118 метара квадратних (по 50 одсто), стечен куповином, док се на Блажа води и гаража од 14м2.
Јованић је у картону пријавио оружје Смитх&Wессон модел 66 калибар357 МАГ, којег је, како је навео, добио на поклон.
У августу прошле године је пријавио насљедство – нестамбени простор од 43 квадратна метра, два стана од по 140 квадрата, пословни простор од 55 квадрата, двориште од 487 квадрата. Од тога је Јованићу припало 50 одсто. Према подацима из катастра, на Блажа Јованића се води половина стамбено-пословне згради у Никшићу, површине 186 квадрата, која је, како кажу упућени Никшићани, припадала његовом стрицу Слободану Зити Јованићу, а који је преминуо прошле године.
У редовном имовинском картону за прошлу годину та се некретина не појављује, а према незваничним инфомацијама, Јованић је продао, иако се у катастру још води на њега.
Јованић вози ауди А6 произведен 2014. године, а супруга Весна ауди 2.0 из 2017. године. Он је пријавио готовину од 36.000 евра и штедни и неорочени штедни улог од 49.900 евра, као и кредитну картицу са 1.500 евра.
Прошле године је узео стамбени и готовински кредит од по 50.000 евра (рата 301 и 421 еуро), а његова супруга готовински од 25.000 евра.
Он је 2017. године од Владе, на чијем је челу тада био Душко Марковић (ДПС) добио кредит за рјешавање стамбеног питања, од 40.000 евра, од чега је дужан да врати држави свега 8.000 евра, односно рата му је 40 евра. Сходно уговору кредит враћа наредних 20 година. Бивше ДПС владе додјељивале су кредите и станове испод тржишних цијена, у складу са Одлуком о начину и критеријумима за рјешавање стамбених потреба функционера.
Међу функционерима који су добили станове и кредите су и недавно ухапшена бивша предсједница Врховног суда Весна Меденица, бивши предсједник Уставног суда Драгољуб Драшковић, специјални тужилац Саша Чађеновић, некадашњи министар културе Бранислав Мићуновић, бивши министар правде Зоран Пажин, бивша суткиња Уставног суда Мевлида Муратовић, врховни државни тужилац Веселин Вучковић, специјална тужитељка Лидија Вукчевић…
Јованић је и 2008. године добио комерцијални стамбени кредит од 100.000 евра (рата 760 евра), којег је вратио, односно не појављује му се у картону од ове године.
Његова супруга је стамбени кредит од 30.000 евра узела 2011. године (рата 595,62 евра).
Малверзације утврђене у више стечајних поступака
СДТ сумњичи Јованића да је користећи функцију предсједника Привредног суда, као и судијску функцију, незаконито повећавао трошкове стечајног поступка у чему су му помагали одређени стечајни управници.
”Противправна имовинска корист се прибављала тако што су се одређена средства по налогу Јованића са рачуна Привредног суда авансирала на рачун стечајног дужника, а наводно у циљу вођења стечајног поступка, а потом се тај новац пребацивао на рачуне чланова ове криминалне групе прије закључења стечајног поступка”, наводи се у рјешењу о одређивању притвора дијелу ове групе.
Продајом имовине фирме у стечају покривао би се дуг са рачуна Привредног суда.
”У овом случају држава би остала неоштећена, док би оштећени били стечајни дужници и повјериоци”, наводи се у документу Вишег суда.
За сада су малверзације ове групе утврђене у стечајним поступцима компанија Еуромиx Турс Будва, Сото ла колина Подгорица, Техностар Беране, Нега Тоурс Монтенегро (хотел АС), Јастреб Подгорица, Тргошпед Рожаје, Монтел (мотел Глава Зете) Никшић, Принц&ко Котор, Бјеласица Рада Бијело Поље.
Бивши државни секретар у Министарству правде Андреј Миловић објаснио је шему по којој је осумњичена група наводно радила.
”Блажо Јованић додијели стечај себи блиском стечајном судији или себи, намјештањем кроз електронски ПРИС систем додјеле предмета (искључе судије у систему преко боловања, одсуства и систем врти само преостале – подобне). Стечајни судија одреди њима блиског стечајног управника. Стечајни управник, кад попише имовину стечајног дужника, додјељује посао заштите и обезбјеђења те имовине њима блиској сецуритy фирми (кума, пријатеља, обично из Никшића)”, написао је Миловић на Фејсбуку.
Секјуритy фирма, како је објаснио, фактурише износ за пружање услуге обезбјеђења (обично цијена од 50-70.000 евра за ту услугу), управник признаје ту фактуру и на крају исплаћују.
”Дијеле тај новац за непостојеће обезбјеђење имовине. И то раде у сваком, али сваком стечајном поступку гдје има имовине за наплату. Буџет Црне Горе и радници су оштећени за стотине милиона евра посљедњих деценија због стечајне мафије. Стране дипломате и извјестиоци, Црну Гору квалификују као ‘Мафиа стејт’, ако до сада некоме није било јасно зашто, сада је свакоме јасно зашто”, навео је Миловић.
Убирање профита преко трошкова за обезбјеђење објеката, био је само један дио шеме. Главни новац привилегованим долазио је од распродаје имовине, која је продавана по вишеструко мањој цијени од тржишне.
То се најбоље види на примјеру предузећа Мол груп, чији је сувласник Горан Рашовић, о чему је ЦИН-ЦГ раније писао.
Током стечаја, који траје шест година, распродата је вриједна имовина Мол груп у Ђеновићима, Каменарима, Бару и Подгорици по цијенама испод тржишних и то када је Рашовић имао новац за исплату дуга банци која је покренула стечај. Рашовић води неколико поступака пред Привредним судом (за накнаду штете, за побијање закључених правних послова, итд.). Жалио се и Вишем и Апелационом суду, а 2017. године је поднио и кривичну пријаву Специјалном државном тужилаштву (СДТ) због сумње у незаконите радње стечајних органа.
Рашовић за ЦИН-ЦГ каже да је од 12 тренутно осумњичених, седам инволвирано у његов стечајни поступак – Јованић, Љешковић, Јовић, Зејак, Глобаревић, Николић и Лаковић.
”Ови посљедњи догађаји нијесу ме изненадили, а након мојег, нажалост, вишегодишњег указивања на начин поступања ове организоване групе. Оно што ме забрињава је да, по објављеним изводима из списа СДТ-а, нијесу обухваћени стечајни поступци у којима као стечајни судија није поступао Јованић, већ други стечајни судија са већим дијелом припадника ове организоване групе. Ако су ове стечајне судије незаконито поступале, а одговорно тврдим да јесу, они су директни саучесници у пословању ове организоване групе у оквиру Привредног суда”, рекао је Рашовић.
Он каже да се поводом тога већ обратио новом главном специјалном тужиоцу Владимиру Нововићу.
”Након шестогодишњег поступка и борбе против ове организоване групе највише ме је изненадио, непријатно, предсједник Апелационог суда Мушика Дујовић, који је као предсједник директно надређеног суда и Привредном и Вишем, као судија одлучивао и у кривичном поступку и у поступцима по мојим жалбама и који је преко мојих жалби и обраћања био директно упознат са начином рада ове организоване групе, а није ништа предузео”, казао је Рашовић.
Из Апелационог суда су за ЦИН-ЦГ рекли да су тај суд и његов предсједник, у границама надлежности и овлашћења прописаних Законом о судовима, поступали по више жалби, поднесака и обраћања Рашовића.
”Све одлуке по жалбама господина Рашовића против рјешења првостепеног суда донијетих у том поступку, Апелациони суд је донио благовремено у роковима прописаним законом, поштујући начело хитности стечајног поступка, а на сваки поднесак и обраћање предсједнику Апелационог суда, након детаљног разматрања његове садржине и предузимања радњи које су у надлежности предсједника суда, одговорено је у најкраћем року”, казала је портпаролка Апелационог суда Данијела Вукчевић.
Она је навела да су се поднесци и обраћања Рашовића односили углавном на поступке поводом поднијетих жалби о којима је једино овлашћено да одлучује вијеће овога суда, што је именованом више пута и указано.
Јованић стечајни судија за највећа предузећа
Као предсједник Привредног суда Јованић је истовремено био и стечајни судија за највећа црногорска предузећа Комбинат алуминијума Подгорица, Руднике боксита Никшић, Радоје Дакић, Вектра Бока, Бродоградилиште Бијела, Оногошт, Бјеласица Рада и др.
Против Јованића су поднијете бројне кривичне пријаве, међутим из СДТ-а нијесу жељели да одговоре на питања ЦИН-ЦГ колико је тачно поднијето кривичних пријава против Јованића, од када је на челу Привредног суда, али и прије тога.
”СДТ не даје податке и информације о томе да ли је и против којег лица у овом тужилаштву формиран предмет, већ само податке и информације по конкретним кривичним пријавама”, рекла је портпаролка СДТ-а, тужитељка Сања Јовићевић.
Само су НВО “Бивши радници Вектра Боке” против Јованића и менаџмента Вектре Боке поднијели 14 крвичних пријава, због сумњи у малверзације везане за приватизацију и стечајни поступак у Вектри.
Предсједник те НВО Ђорђе Рајак за ЦИН-ЦГ је рекао да су по пријавама формирани предмети, али ништа није урађено.
”Кад је уведен стечај у Вектру Бока настала је отимачина, пљачка и распродаја, а покровитељи свега били су Блажо Јованић и секретар друштва”, казао је Рајак.
Хотелско-туристичко предузеће Бока (54 одсто капитала) продато је 2007. године Вектри Монтенегро бизнисмена Драгана Брковића, по цијени од 22,2 милиона евра, готово 50 милиона евра мање него што је био процијењен акционарски капитал туристичког комплекса.
Том приватизацијом се више пута бавила скупштинска Комисија за контролу приватизације на чијим сједницама су посланици указивали да је ХТП Бока прије приватизације годинама била кључни носилац развоја туристичке привреде у Херцег Новом. Уочи приватизације, у компанији су била запослена 222 радника, док је у власништву туристичког комплекса било преко 126 хиљада квадрата земљишта и близу 50 хиљада квадрата објеката, попут некада престижних хотела Плажа, Тамарис и Игало или ресторана Жањице, Галеба и Левангера. Сви туристички објекти налазе се на атрактивним локацијама херцегновског залива.
Рајак подсјећа да Брковић није испоштовао купопродајни уговор и да су остала отворена питања да ли су и колико плаћене акције, како је имовина Боке заложена за кредите, када је купопродајним уговором дефинисано да не може бити заложена.
У стечајном поступку, како каже, бивши радници нису били упознати ни са детаљима плана реорганизације, који је није ни спровођен како треба.
Привредни суд увео је стечај 13. јуна 2015. због дуга од четири милиона евра према Црногорској комерцијалној банци (ЦКБ). За стечајног управника именован је Сретен Мрваљевић, један од осумњичених чланова организоване групе. У децембру 2015. изгласан је План реорганизације, али због жалбе ОТП факторинга поступак је трајао још годину.
Планом реорганизације предвиђено је било да се продајом дијела обезбиједи 25,69 милиона евра за исплату дугова, највећим дијелом продајом имовине.
Рајак подсјећа да је Јованић дозволио продају капиталних објеката, а одобрио је и продају хотела Плажа, Игало и Тамарис, иако се они, према уговору, не смију продавати. Продају је спријечио Савјет за приватизацију.
”Јованић није испоштовао ни одлуку Уставног суда, гдје је изричито наведено да радници не могу бити у трећем исплатном реду”, навео је Рајак.
Подсјећа да је одлуком Уставног суда из јуна 2018. године престао да важи дио члана 55 Закона о стечају на начин да сва потраживања бивших радника спадају у први исплатни ред, а не само потраживања доспјела 24 мјесеца прије стечаја.
Брковић, његови синови Борис и Бојан и извршни директор Вектра Боке Милић Поповић хапшени су у августу прошле године због сумње да државу оштетили за нешто више од седам милиона евра, непоштовањем уговора о купопродаји ХТП Бока. Они су у октобру пуштени да се бране са слободе.
Тужиоци су испитивали како је Брковић купио Боку, али и да ли је након што је његова управа довела предузеће до банкрота, спровођењем стечаја кроз реорганизацију крчмио имовину фирме и из ње позајмицама извлачио новац, док бивши радници још нијесу наплатили потраживања.
Рајак каже да су они и из затвора правили штету Боки.
”Прошле сезоне је пун био хотел (Плажа), али ништа није ишло преко рачуна, све је било у кешу. Ниједан цент пореза ни доприноса није плаћен, ни боравишна такса”, тврди Рајак.
Руднике боксита “појео” деценијски стечај
Стечај у никшићким Рудницима боксита траје скоро десет година. Уведен је у новембру 2013. године, на захтјев Црногорске комерцијалне банке због дуга од 1,59 милиона евра, а потом је проглашен и банкрот, јер нико у законском року није доставио план реорганизације предузећа. Претходно је Централно-европска алуминијумска компанија (ЦЕАЦ), руског бизнисмена Олега Дерипаске управљала Рудницима и Комбинатом алуминијума Подгорица (КАП). Руси су тим компанијама од 2005. до 2009. управљали на основу већинског власништва, а од тада до увођења стечаја, са 29,36 одсто акција колико је имала и Влада, на основу Уговора о поравнању којим му је Влада препустила управљање. Производњом на рудокопима од 2016. године управља компанија Унипром Веселина Пејовића.
Стечани управник у Бокситима био је прво Вељко Ракочевић, који је разријешен дужности на лични захтјев, затим Здравко Цицмил. Након што је Цицмил поднио остваку 2015. за новог стечајног управника именован је Младен Марковић, којег СДТ такође означава као члана Јованићеве групе.
Бивши радник Рудника и повјерилац Рашо Чивовић поднио је преко 100 приговора у вези са стечајним поступком, од којих су му три усвојена.
Он за ЦИН-ЦГ каже да се један усвојени приговор односио на продају управне зграде Боксита, други на неосновано исплаћене плате једном броју радника и трећи на исплате бившим руским менаџерима, чиме је стечајној маси нанијета штета.
Чивовић се годинама у судовима борио за припадајућу отпремнину коју је добио тек недавно захваљујући усвајању Закона о остваривању права на финансијску подршку запосленима у сектору рударске и металске индустрије. Као члан организационог одбора протеста бивших и садашњих радника Боксита, Чивовић годинама указује на проблеме у вези са спорном промјеном власника радничког плаца, њиховим потраживања из стечајне масе, као и продајом управне зграде предузећа у Никшићу. Управна зграда је продата у јануару компанији Роминг Монтенегро за 872 хиљаде евра.
Радници траже да стечајни управник, у складу са законом, новац приоритетно опредијели за обештећење радника који су у првом наплатном реду. Међутим, како каже Чивовић, сумњају да је новац уплаћен мађарској компанији Вагонимпеx, која судским путем тражи накнаде изгубљене добити од 891 хиљаду евра са каматама, због једностраног раскида уговора о куповини руде.
”Што се тиче мојих предмета, неколико пута сам тражио изузеће судија Јованића и суткиње Борјанке Зоговић. Једном ми је био предмет код суткиње Наташе Бошковић и када сам дошао на рочиште она ми је рекла да јој је предмет одузет без објашњења”, каже Чивовић.
Он је најавио да ће тражити ревизију поступака у његовим предметима који се тичу отпремнине, разлика у плати и сл.
Он је раније поднио притужбу Судском савјету Црне Горе против Јованића и тражио покретање дисциплинског поступка против овог стечајног судије, тврдећи да је дошло до “оштећења стечајне масе” никшићке фирме од више од 328.649 евра.
Ово је само дио предузећа, чија је стечајна маса вриједна милионе евра, распродавана у бесцјење привилегованим купцима, повезаним са осумњиченом организованом групом, или како се у јавности често помињало, стечајном мафијом коју је очито предводио Јованић.
Пријаве због ДКП-а, Солане, Мељина
Кривичну пријаву против Јованића поднијело је Удружења за заштиту интереса мањинских акционара Дуванског комбината Подгорица, затим МАНС због сумње да је невршењем своје дужности у оквиру предмета који се односи на стечајни поступак у улцињској Солани “Бајо Секулић” злоупотријебио службени положај.
Удружења за заштиту интереса мањинских акционара ДКП-а, изгубило је спорове код Привредног, Апелационог и Врховног суда у вези са спорном продајом имовине предузећа Зетаградњи, као и у вези са оснивањем Новог дуванског комбината. Међутим, најавили су да ће ићи до Стразбура.
Из Удружења су вуше пута саопштили да је комисија стечајног дужника прво процјенила имовину, земљиште и зграде Дуванског комбината на 25,5 милиона евра, а да су накнадне процјене спустиле тај износ на 13,1 милион евра. Као и да је накнадно цијена једином понуђачу “Зетаградњи” спуштена за још 700 хиљада евра на име трошкова рушења. Због кашњења примопредаје цијена је накнадно смањивана за још 98 хиљада евра за сваки мјесец кашњења.
МАНС је у мају 2019. године против Јованића поднио кривичну пријаву због, како су навели, незаконитих тендера за продају земљишта Солане. Навели су да је Јованић мјесецима игнорисао упозорења на незаконито понашање стечајног управника Солане јер се на тендеру нудило земљиште које није било у власништву компаније “Бајо Секулић”, да би на крају констатовао како је “све у реду”.
Наводи се да је тада стечајни управник Жарко Остојић 11. марта 2019. године расписао 15. по реду тендер за продају имовине Солане, при чему је на продају огласио и државну земљу коју је Солана имала право да користи само док је производила со. То право престало је по проглашењу стечаја у компанији.
Локални парламент у Улцињу прогласио је у априлу 2019. Солану парком природе.
Против Јованића, као и стечајног управника Зејака и директорице Мељина Оливере Михајловић Елез, кривичну пријаву је 2019. подниијела компанија “Атлас цап” која је већински власник Мељине комплекса.
”Они се терете да су почетком 2018. године створили криминалну организацију са циљем да на незаконит начин проузрокују стечај у компанији Мељине комплекс”, наводи се у пријави.
Биљана Матијашевић/ЦИН-ЦГ/Вијести