У Француској у петак у поноћ је почела предизборна тишина која ће трајати до недјеље увече у 20.00 по затварању биралишта
Готово 49 милиона Француза сујтра излази на први круг предсједничких избора, а према процјенама анкета јавног мњења очекује се побједа дуела као и на претходним изборима 2017 – центристе Емануела Макрона и кандидаткиње екстремне деснице Марин Ле Пен.
Мјесецима фаворит у анкетама, Макрон који је у предизборну кампању ушао најкасније, посљедњих недјеља се суочава са смањењем јаза у односу на Марин Ле Пен, чија побједа више није незамислива, а таква побједа би представљала преседан у Француској Пете републике.
Укупно 12 кандидата надмеће се у првом кругу, док аналитичари процјењују да ће одзив бирача бити мањи него обично, јер је предизборна кампања била блиједа и одржана у великој сијенци рата у Украјини.
Ове године први пут неће бити изборне ноћи на француској приватној телевизији ТФ1, која је по традицији до сада била једина телевизија која послије затварања биралишта прати резултате и доводи аналитичаре у студио. Овог пута је та изборна ноћ скраћена до 21.30, послије чега ће бити приказана позната француска комедија „Посјетиоци“.
Француска на националном плану суочена је са потпуном подјељеном љевицом и тромом деснице, тако да анкете показују да би Макрон у првом кругу освојио око 26 гласова, а Ле Пенова око 22 одсто. Макрон би у другом кругу побиједио Ле Пенову са 53 одсто гласова, а она би добила 47 одсто.
Аналитичари сматрају да је Ле Пенова повећала своју популарност говорећи о куповној моћи и бригама Француза, али и због све мање популарности кандидата такође екстремне деснице Ерика Земура (Ериц Земмоур).
Док је Земур понављао анти-имиграционе и анти-исламске теме, Ле Пенова се фокусирала на куповну моћ обец́авајуц́и хитне мјере као што је укидање пореза на додату вриједност (ПДВ) на одређене производе.
Земур је мање популаран од почетка руске инвазије на Украјину и због раније позитивних ставова о предсједнику Русије Владимиру Путину и неувјерљивом ставу о прихватању украјинских избјеглица. Земур је иначе раније често био судски гоњен због контроверзних изјава. Он је 2011. године осуђен за подстицање расне дискриминације, а 2018. за подстицање мржње према муслиманима.
На трећем мјесту у првом кругу избора се очекује лидер радикалне љевице Жан-Лик Меланшон (Јеан-Луц Меленцхон), са око 17 одсто гласова. Кандидаткиња деснице Валери Пекрес (Валерие Пецрессе), и Земур добили би по девет одсто гласова.
Валери Пекрес, која је прије пар мјесеци виђена као озбиљнији кандидат Макрону, ишла је на карту да би освјежење за Француску било да је води жена. Међутим, остала је без званичне подршке бившег десничарског предсједника Николе Саркозија (Ницолас Саркозy), чија је била министарка за буџет.
Остали кандидати би освојили око и испод пет одсто гласова.
Предсједник се у Француској бира непосредним гласањем, у два круга, уколико ниједан кандидат није освојио већину у првом кругу.
Шеф државе се бира за мандат од пет година, који може само једном да се понови.
У Француској у петак у поноћ је почела предизборна тишина која ће трајати до недјеље увече у 20.00 по затварању биралишта.
Други круг избора заказан је за 24. април.
Извор: ртцг