Фото: Скупштина Црне Горе
У Црној Гори има 4.659 јавних функционера, показују званични подаци. Када се упореди са бројем становника, на 132 грађанина дође по један носилац јавне функције. Саговорници Дана указују да је тај број превелики за Црну Гору и да је потребна рационална јавна управа.
“Према стању из електронске базе података на дан 31. децембар прошле године евидентирано је 4.659 активних јавних функционера, као и 1.443 државна службеника који имају обавезу подношења извјештаја прописану посебним прописима”, наводи се у извјештају Агенције за спречавање корупције.
Према ријечима Милана Радовића из невладине организације Грађанска алијанса, број јавних функционера је превелики за овако малу земљу и наше економске могућности.
“Црној Гори је потребна рационална јавна управа и реалан број државних службеника и јавних функционера. Нова власт је обећала рационализацију али се број запослених повећао. Вријеме транзиције и тренутне здравствене кризе јасно говоре да нам је потребан радикалан рез у организацији власти и броја запослених, како би наша економија опстала и како бисмо избјегли додатна задуживања”, казао је Радовић.
Како је истакао, оно што је кључно, а недостаје нам деценијама, јесте јака политичка одлука и воља да се и код нас попут развијених демократија деси деполитизација јавне управе и стварање простора и услова за људе са знањем без обзира на њихову политичку оријентацију.
“Такође, битно је и отварање јавне управе за припаднике мањинских народа и подсјећам да је, према свим релевантним истраживањима, наша управа затворена за њих”, истакао је Радовић.
Да је апсурд оволики број функционера на око 600.000 становника, сматра и Веско Пејак из организације Алтернатива Црна Гора.
“Све јавне функције и сви државни послови могли би да се заврше са 500 до 1.000 људи. Но, ми у Црној Гори имамо проблем са звањем и ордењем и са њима се штошта може купити, посебно гласови. Тако да је популарно бити јавни функционер, па макар био и предсједник улаза у згради. Прије избора примљен је велики број у радни однос чланова ДПС-а, и уз пријем нових функционера нове владе повећан је број запослених за неких 10 одсто у јавним предузећима, што значи да је повећан исто толико и број јавних функционера и других службеника. То ће додатно повећати трошкове администрације. Неопходно је да нова влада, ако стварно жели да изврши реформу система, уради добру систематизацију радних мјеста”, изјавио је Пејак.
Доктор правних наука, професор Ђорђије Блажић каже да је преко 4.500 јавних функционера превелики проблем за Црну Гору.
“Ми још немамо изведен систем носилаца јавних функција. Ми смо 90-их година имали закон о раду и правима носилаца јавних функција. Тај закон данас немамо, али мислим да би требало да га имамо. Друго, што је јако важно за те носиоце јавних функција, јесте да ми имамо Закон о зарадама у јавном сектору, а немамо закон о носиоцима јавних функција. А јавни сектор је много шири него што су јавне функције”, казао је Блажић.
Како је истакао, Црна Гора нема сређен систем јавних служби.
“Немамо ни систем јавних агенција, јавних тијела, немамо ни законодавство, као што немамо ни закон о Влади, немамо ни закон о јавној управи, имамо о државној и локалној, али не о јавној. Немамо ни закон који обухвата такозвани режим недржавне управе”,упозорава Блажић.
Синдикалац Веселин Вујановић каже да није мали број функционера у Црној Гори, те да то и грађани толеришу. Он проблематизује број политичких партија наводећи да смо и по том питању лидери у Европи.
“То говори да је политика најуноснији бизнис данас у Црној Гори. Ја на то равнодушно гледам, јер је очито да је у оваквом политичком друштву политика све што нас окружује, осим породице. Људи се прије баве политиком него можда бизнисом, који би био привлачнији логично у неким проевропским или прозападним земљама”, оцјењује Вујановић.