Према ријечима доктора Николе Павловића, основано сумњају да је вирус корона у одрећеној мјери одговоран за повећање броја обољелих
Директор Клинике за кардиологију Клиничког центра Црне Горе (КЦЦГ) Никола Павловић казао је за „Дан“ да је, према њиховим подацима, од почетка године у тој установи од срчаног напада (инфаркта) лијечено преко 1.000 пацијената и да основано сумњају да је вирус корона у одређеној мјери одговоран за повећање броја обољелих.
Павловић истиче да су регистровали за око 30 одсто повећен број пацијената са инфарктом и упозорава да чак 35 одсто грађана премине од акутног срчаног удара од чега значајан број оних који и не стигну до болнице.
Он каже да се неријетко дешава да имају пацијенте у четрдесетим годинама, што није случај у развијеним државама. Институт за јавно здравље је јуче поводом Свјетског дана срца саопштио да се у Црној Гори од инфаркта миокарда и ангине пекторис годишње лијечи преко 1.000 особа.
– Од почетка ове године до данас у КЦЦГ је лијечено преко 1.000 пацијената са дијагнозом инфаркт миокарда. Ради се о пацијентима који су преко Ургентног центра хоспитализовани на Клиници за кардиологију или који су након иницијалне обраде у регионалним болницама преведени у КЦЦГ ради инвазивне дијагностичке обраде. Овај број представља увећање 20 до 30 одсто у односу на просјек претходних неколико година. У вези са повећањем броја пацијената са дијагнозом акутни срчани удар са којим се суочавамо не постоји студија која би доказала повезаност овог пораста са пандемијом оболијевања од ковид-19 инфекције, али с обзиром на податак са којим смо се велики број пута суочили у свакодневној клиничкој пракси претходних година основано је посумњати да је ова вирусна инфекција у одређеној мјери одговорна за пораст инциденце инфаркта миокарда и других аспеката коронарне болести као и других кардиоваскуларних обољења – истиче Павловић.
Узроци нездрава исхрана, дуван и алкохол
Из Института истичу да се кардиоваскуларне болести (КВБ) клинички најчешће манифестују у средњем и старијем животном добу, након много година нездравог начина живота (нездрава исхрана, физичка неактивност, употреба дувана, штетна употреба алкохола) и присуства фактора ризика (повишена вриједност масноће у крви, повишен крвни притисак, повишена вриједност шећера у крви, прекомјерна тежина).
– Међутим, све чешће се ова обољења евидентирају и код припадника популације млађе животне доби. Доказано је да престанак употребе дувана, смањење соли у исхрани, конзумирање више воћа и поврћа, редовна физичка активност и избјегавање штетне употребе алкохола смањују ризик од кардиоваскуларних болести. Кључну улогу за мотивисање људи да усвоје и одрже здраво понашање имају здравствене политике које би биле усмјерене на стварање повољног окружења које би подржало избор здравих животних стилова – кажу из Института.
Он наводи да од кардиоваскуларних обољења оболијевају скоро све узрасне категорије и позива грађане да превентивно дјелују и спријече оболијевање срца.
– У Црној Гори су оболијевањем од коронарне болести – срчаног удара захваћене све старосне групе, а, нажалост, неријетко и популација четврте деценије живота што у развијеним земљама са узнапредовалом превенцијом појаве ових обољења није случај. Ове податке сматрамо изразито забрињавајућим и апелујемо да се на сваки могући начин повећа интензитет превентивног дјеловања у општој популацији. Према подацима из литературе, проценат умирања од акутног срчаног удара је око 35 одсто. Морамо напоменути да огроман удио ових пацијената отпада на прехоспиталну смртност, тј. на пацијенте који напрасно умру прије него што стигну до болнице. Уколико пацијент са акутним срчаним ударом на вријеме дође до болнице и уколико се хоспитализује интрахоспитални морталитет је знатно мањи – наводи Павловић.
Извор: Дан