Кривокапићева Влада озбиљно разматра могућност да попис становништва који је планиран за четврти квартал ове године одгоди за 2022. годину, сазнаје Побједа. У питању би било већ друго одгађање пописа, имајући у виду да је првобитни план био април ове године.
Као разлог за одгађање пописа, извори Побједе блиски Влади наводе епидемију корона вируса због које су државе региона – Србија, Хрватска и Сјеверна Македонија већ одгодиле за 2022. годину своје пописе, али и кратак рок за припрему пописа од момента усвајања закона.
Црна Гора, за разлику од Хрватске, Србије и Сјеверне Македоније још увијек нема закон о попису становништва, иако су те државе региона још прошле године усвојиле у својим парламентима све неопходне законске претпоставке.
Влада у свом програму рада за 2021. годину није прецизирала тачан термин одржавања пописа, иако је буџетом, који још није усвојен, предвидјела да ће читави процес пописивања коштати нешто преко 2,5 милиона еура. Закон би по плану рада Владе требало да припреми Министарство финансија и социјалног старања тек у четвртом кварталу ове године, што не оставља времена да се попис припреми до краја ове године.
“Утврдити закон о попису становништва, домаћинстава и станова у 2021. години. Овим законом одредиће се органи надлежни за дефинисање садржаја, периодике, динамике, метода, методологије и других одлука спровођења пописа становништва”, наводи се у програму рада Кривокапићеве Владе, али се не наводи прецизан термин пописа.
У другом владином документу – Програму приступања Црне Горе ЕУ за 2021. годину, предвиђено је да се закон заврши у четвртом кварталу ове године.
“Закон тек треба да се уради, прође јавну расправу и усвоји. Рок је четврти квартал за доношење на Влади па усвајање у парламенту. Изузетно је тешко очекивати да све претпописне активности буду завршне у посљедњем кварталу па чак и да ситуација са епидемијом буде ријешена”, саопштио је извор Побједе.
Извор је подсјетио да претпописне активности у било којој држави трају више мјесеци, а да епидемија корона вируса предвиђа посебан приступ.
Потребно је реализовати низ активности које захтијевају директан контакт са непосредним учесницима у попису, инструкторима, пописивачима, члановима пописних комисија и другим особама ангажованим за пописивање специфичних категорија становништва, тако и директан контакт инструктора и пописивача са грађанима, што је у епидемији и с обзиром на мјере јако тешко.
Приједлогом закона о буџету Црне Горе за 2021. годину предвиђено је 2,5 милиона еура за попис становништва.
На сајту Монстата се као кључни изазов за реализацију регистарског пописа наводи непостојање регистра кућних бројева и адреса (адресног регистра), који је у надлежности Управе за катастар и државну имовину и 24 јединице локалне самоуправе.
На претходном попису, одржаном у априлу 2011 године, у Црној Гори је регистровано 620.029 становника.
Од тог броја, њих 44,98 одсто изјаснили су се као Црногорци, 28,73 одсто као Срби, 8,65 одсто као Бошњаци, 4,91 одсто као Албанци, 3,31 одсто као Муслимани, 1,01 као Роми, а 0,97 одсто као Хрвати.
Извор: Побједа