Инвестиционо-развојни фонд (ИРФ) је за шест мјесеци ове године одобрио 97,1 милион еура кредита, што је за 57 одсто, односно 35,1 милион више у односу на исти период прошле године. Лани су у истом периоду одобрена 62 милиона кредита, казали су „Дану“ из тог државног фонда.
– Прву половину текуће године у највећој мјери обиљежила је подршка ликвидности предузећа, те је примјетан и пораст тражње за кредитима који су се односили на припремање туристичке сезоне – казали су из ИРФ-а.
”ИРФ ЈЕ У СКЛАДУ СА ПЛАНОМ АКТИВНОСТИ, У ОВОМ ПЕРИДУ, ПОДРЖАО КОМПАНИЈЕ У ГОТОВО СВИМ СЕКТОРИМА, А НАЈВИШЕ У СЕКТОРУ ТУРИЗМА И УГОСТИТЕЉСТВА, ТРГОВИНЕ, УСЛУГА, ПОЉОПРИВРЕДЕ И ПРОИЗВОДЊЕ ХРАНЕ
Истакли су и да је евидентан пораст потражње за програме финансијске подршке за жене у бизнису, али и број одобрених пројеката компанијама које су основале жене, те да је томе допринијела кампања „Она покреће бизнис“.
– ИРФ је у складу са планом активности, у овом периду, подржао компаније у готово свим секторима, а највише у сектору туризма и угоститељства, трговине, услуга, пољопривреде и производње хране. Програми финансијске подршке ИРФ-а за МСП су намијењени развоју предузетништва (млади, почетници, жене, високошколци, технолошки вишкови, индивидуални пољопривредни произвођачи, иновативно предузетнишво, ИЦТ бизнис, кластерска производња и слично). ИРФ пружа и подршку постојећим микро, малим и средњим предузећима кроз подстицај њиховог даљег раста и развоја, са посебном фокусом на приоритетне секторе црногорске економије, као што су туризам и угоститељство, пољопривреда и производња хране, производња, услуге, ИЦТ и слично, Такође, наши програми усмјерени су и на подршку предузећима кроз одржавање и/или побољшање ликвидности, затим подршку развоју зелених послова у Црној Гори, као и подршку инфраструктурним пројектима, пројектима од еколошког, локалног и државног значаја и пројектима из области енергетике и енергетске ефикасности – навели су из ИРФ-а.
Податке о кредитима објавиће ускоро
“Дан“ је питао ИРФ због чега у овој години нијесу објавили податке о издатим кредитима, као што је рађено сваке године.
– ИРФ је у обавези да објављује податке о одобреним кредитима на свом сајту за сваку пословну годину, због транспарентности рада институције, па ћемо као и до сада, полугодишњи списак објавити ускоро, почетком јула. Такође, у сарадњи са Службом за комуникације Владе Велике Британије радимо на савременој веб-платформи која ће бити кориснички оријентисана – навели су из ИРФ-а.
У првој половини ове године, вриједност одобрених кредита за десет највећих пројеката је укупно 29,2 милиона еура, прецизирали су из ИРФ-а, чији је извршни директор Ирена Радовић.
– Највећи пласман је одобрен компанији Монтепут у износу од седам милиона еура, који је намијењен за набавку опреме потребне за наплату путарине и одржавање аутопута. Предузећу Роаминг Монтенегро из Никшића одобрен је кредит у износу од четири милиона еура, док су предузећу Кастелана одобрена кредитна средства у износу од пет милиона еура. Кредити од по три милиона еура одобрени су компанијама Нови волвокс и М:тел. Кад су у питању већи пласмани, заступљена је и производња са сјевера која ће упослити значајан број нових радника финансирањем пројекта који ће реализовати предузеће Никола д.о.о. из Берана. Том предузећу одобрена су кредитна средства у износу од 1,1 милион еура. Такође производња је подржана кредитирањем предузећа Фоод стајл МНЕ д.о.о. у износу од 2,7 милиона еура. Ђелатност туризма и угоститељства подржана је финансирањем пројекта предузећа Калампер д.о.о. из Бара у износу од 1.450.000 еура, а кредит у износу од 1.950.000 еура одобрен је предузећу Комтрејд дистрибутион д.о.о. – казали су из ИРФ-а.
Државни фонд, како су навели, нуди повољније услове кредитирања од банака, те да је посебна пажња усмјерена на кредитну подршку прилагођену потребама привредника, уз континуирано развијање и унапређење производа које нуде привредницима са фокусом на развојне пројекте.
– Управо пројекти који подржавају трансформацију ка зеленој економији и одрживом развоју у периоду постпандемијског опоравка ће допринијети диверсификацији привреде и стварању нове економске вриједности у Црној Гори – закључили су из те институције.