Пише: Марија Вешовић
Када видимо да неко држи оловку у левој руци, то нам обавезно привуче пажњу као нешто необично. Не постоји неки конкретан разлог зашто је то тако, једноставно не уклапају се у калуп у којем смо сви ми остали, који пишемо десном руком. Учени смо од малена да је десна рука она у којој се држи оловка, када смо учили која нам је лева, а која десна рука обавезно смо добијали питање „У којој руци држиш оловку?“, онда када смо требали да покажемо десну руку. Некада је чак било и забрањено да користимо леву руку за писање па су такви у школи били кажњавани и приморавани да користе десну руку за писање, начини на које су били приморавани ишли су чак до тих мера да је лева рука везивана како би се „одвикла“ деца од употребе леве руке. Код већине нас је усађена теорија „пише се десном руком“, то тако мора. Али ништа се не мора у животу, сви смо ми различити и имамо апсолутно право на то. Да нас нису толико спутавали, макар нас генерацију седамдесетих и пре тога, можда нам лева рука не би била толико бескорисна.
Данас је све више људи око нас који пишу левом руком. ЛЕВОРУКИХ људи, деце, наглашавам ово ЛЕВОРУК јер често чујемо левак. Нису они леваци они су ЛЕВОРУКИ, можемо ли да запамтимо то?
Зашто су они тако посебни, осим што искачу из калупа у којем смо сви ми остали? Постоји низ светских истраживања на ову тему. Само 10 до 12 % светске популације је леворуко. Ипак је и ово као и многи други био светски калуп „Пиши десном руком“, чим су их толико истраживали. Током историје су чак били и прогањани, јер се једноставно нису уклапали, тако да им је сигурно нешто фалило. Али по свим истраживањима изгледа да није (наравно да није). Разна светска тестирања су показала да су људи који пишу левом руком, талентовани математичари, архитекте, музичари и генерално, уметници. Алберт Ајнштајн је био леворук. Један од укупно четири члана посаде чувеног „Апола“, био је леворук. Такође истраживања кажу да су леворуки људи интелигентнији у односу на десноруке. Истраживања су чак и потврдила да коефицијент интелигенције већи од 140 има више леворуких него десноруких људи, чак 20 посто чланова МЕНСА, највећег и најстаријег друштва људи са високим коефицијентом инелигенције је леворуко. Веза између леве и десне стране мозга су јаче код леворуких. Што значи да информације брже путују, па су у стању да ефикасније решавају проблеме и боље се сналазе у разним ситуацијама.
Не постоје гаранције да ли ће вам дете бити леворуко или десноруко, само зато што оба родитеља користе десну руку. Али уколико оба родитеља користе леву руку онда кажу да је у питању генетика и зато је дете леворуко. Такође истраживања показују да жене које постану мајке у четрдесетим имају дупло веће шансе да роде леворуко дете од жена које су родиле у двадесетим. Раније рођене бебе имају веће шансе да ће писати левом руком. Али једноставно као и за све правила не постоје, јер да ли сте ви сигурни да нисте леворуки? Можда јесте, само вам нису дозволили да пишете левом руком… Да ли је то стварно толико битно у којој руци држимо оловку па да се чудимо када видимо да неко пише левом руком, да, још увек се чудимо.
Наравно постоје многи проблеми са којима се сусрећу леворуки људи, проблеми у пракси. Почев од дечице када уче слова, тешко им је показати уколико и сами нисмо леворуки, затим морају прилагодити миш за компјутер, и тако даље.
Вероватно, како би се на неки начин надоместило све оно лоше што су леворуки људи проживљавали кроз историју, од одбацивања подсмеха чак и прогона, па све до принуде да се не користи лева рука, неко се сетио да од 1992.године они имају свој дан. Тако да је 13. август, Међународни дан леворуких. Тог дана се организују дружења, која имају за циљ да подижу свест у јавности о предностима и недостацима чињенице да су леворуки.