Пише: Сања Томовић
Годишњица је бомбардовања!!! Колико смо из те „лекције“ научили, и да ли смо се као народ промијенили? „Милосрдни “ анђео како нам поручише тада наши западни “ пријатељи“. Свега је ту било, али безмало, нимало милосрђа. Тако су нам једном “ честитали“ Васкрс, и ми упорно мислимо да нас бију зато што нас „воле“. Чудна нека „љубав“.
Милосрђе немилосрдних, добро смо упознали кроз историју свога постојања. Не би требало да се само на тај дан сјетимо ужасних сцена, разарања , страха, невиних живота силом отргнутих. Некако се чини да међу народима свијета, ми предњачимо у страдању и крвавој историји. Кад нас непријатељ није убијао и гонио, чинили смо то један другоме, и тако све опет и опет, све у круг.
Знамо сви да све што на злочину почива, опстати не може. Ми смо „криви“ чим се родимо и кренемо у живот, само зато што смо Срби. Зато не треба да нас чуди што нас запрашују, бомбардују, муче и убијају. Принцип је углавном исти, све су остало нијансе. Ране ће увијек остати ту, незацјељиве и живе, као очи невино побијених и раздомљених.
Наносио се Србин црнине, накукала се мајка Српска мимо иједне у свијету. Ми смо међу ријетким народима да дијете тешко успије запамтити оца. Од силних потреса и ратова, прогона и муке… Моћније је једно мало невино дијете, него силник коме смета његова чистота и зато га убија. Да злочин буде већи и зликовцу још слађи, назвасте га „милосрдним“ и још анђелом. Да… Заборавили сте да постоје и они други „анђели“ које је Господ са неба бацио и проћерао. Е, ви сте слика тога. Огреховљени, пали зликовци ништа вам свето није. Срамотно је за вас, кидисали сте толико земаља да ударите на један мали народ, који само хтио да остане слободан. И који углавном смета и таргетиран је као „зликовачки“ јер брани једино што има право на живот и слободу.
Је ли то „демократија“ којом нас желите привести к’ познанију права? Да никад не заборавимо Жуту кућу, Мартовски погром у коме је горела историја Срба. Свијет је то посматрао и ћутао, јер су то Срби…Шта ли би нам тек „цивилизација“ и свијет рекао да смо ми то некоме направили? Тешко је одговорити на то питање. Кад сте нас овако „учили“ демократији само зато што смо се бранили, шта би тек било да смо заиста агресори. Себе називате миротворцима, а гдје год сте ви стигли ту је било свега, само мира нема. Истина је да је право увијек на страни јачега, али је правда на страни слабијега.
На крају како нас и Јеванђеље учи :“ Ко се мача ухвати од њега ће страдати“. Прије или касније све дође на наплату. Ми смо спознали то да Велики је Бог! И да је заиста истина, да историја која се не научи и не савлада, она се понавља.