Какве последице могу настати након прекида вишенедељног карантина

Пише: Катарина Вукићевић

Особе старије од 65 година по препорукама НКТ морали су бити дистанцирани од осталих. Изолација од својих најмилијих, проведени сати, дани и недеље одвојени од блиских људи, одлагање навика до дањег су већини тешко падали. Већина грађана је своје старе јутарње и дневне ритуале замијенила неким новим, често импровизованим. Комуникација се свела на разговоре преко телефона, осим преко видео позива нису имали прилику да виде своју дјецу, унучад како расту, те да учествују у неким свакодневним дешавањим са својом породицом.

Осамостаљивање дјеце, одлазак у пензију, смрт партнера.. све то утиче на различито на свакога. Одлазак у пензију мијења читам систем навика и понашања, и често изазива осјећај депресије након неко времена код неких особа. Тада људи трагају за новим навикама, шетају, упознају неке друге људе, траже неке нове књиге.

Шта остаје онда када су затворени у своја четри зида и уплашени за своје и својих ближњих здравље?

Прва асоцијација су нам мобилни телефони и интернет.

Но, да ли свако има приступ интернету? Нема! Да ли свако има неограничене минуте на мобилном телефону? Нема!

На све оне који су се придржавали препорука и остали код своје куће изолација је утицала на овај или онај начин.

Но, није само на старије особе утицала изолација. Сви они који су бринули о свом здрављу, здрвљу својих најближих остали су код куће и излазили су само када је то неопходно поштујући све препоруке. Сваким изласком се јављала забринутост због потенцијалне опасности и то је утицало на психу.

Запослени који су сваког дана, упркос свему, морали да иду на посао били су под највећим ризиком. Зато је све ово утицало на њихово здравље на различите начине. И они заслужују више од пар реченица у овом тексту. Те због тога ћемо посебно говорити о стресу, страху и стварима са којим су се суочавали и суочавају се још увијек запослени током ове ситуације.

Који су били стресори током боравка у изолацији?

  1. неадекватан приступ регуларним медицинским услугама и њези
  2. неизвјесност у вези дужине трајања изолације
  3. неадекватност информација
  4. страх од инфицирања
  5. фрустрација и забринутост због губитка рутина и навика

Стресори након изолације

  • Страх од финансијске кризе
  • Страх од губитка посла
  • Забринутос због цијене медицинске његе
  • Те други непланирани финансијски издаци

Све ово може да резултира социоекономским дистресом посебно код оних са нижим примањима.

  • Стигматизација у дружтву у случају сумње или заражености

Стигматизација и одбијање утицаће на било кога. Уколико се особа третира другачије то може довести до осјећања страма, одбачености и негативних осјећања због чега је особи теже и често се повлачи или одговара на неки други, често и неадекватан, начин.

  • Повратак у обичајене социјалне активности

Уколико је особа била запослена, повратак на посао и у уобичајне социјалне  активности може потрајати и до неколико недеља. Надокнађивање посла и повратак регуларним активностима може изазвати забринутост, анксиозност и фрустрацију.

Повећана друштвена изолација, усамљеност, забринутост за здравље, стрес и економски пад предуслови су за лоше ментално здравље појединца. Проблем је превелики да бисмо га занемарили.

Зато, потребно је да имате стрпљења! Потребно је да имамо стрпљења и разумијевања, нарочито за наше родитеље, баке и деке. Јер они већ боре своје битке. Наше је да их разумијемо, саслушамо и помогнемо.

Потребно је да слушамо! Комуникација је један од начина да се преброде тешки дани. Будите ту, саслушајте, разговарајте. Јер неријетко да особе које су биле у карантину често нису имали са киме да разгоцарају.

Помозимо! Када год је некоме потребна помоћ, наша обавеза као човјека јесте да помогнемо, или макар да покушамо уколико смо у могућности и умијемо.  Некада је потребно само да је неко ту. Потребно је да је неко ту и да прави друштво. Да разговара и да слуша.

Потребно је да будемо подршка! Саслушати, разумјети, помоћи и бити подршка. То је нешто што је обавеза свако од нас. Уколико нисмо у могућности да помогнемо, можемо наћи времена да саслушамо и будемо подршка некоме коме је то потребно.

Текст је писан уз преглед релевантне литературе, неколико аутора.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest