Правни заступник Митрополије црногорско-приморске, адвокат Далибор Каварић одбацио је као погрешан и бесмислен предлог измјена уредби Темељног уговора који је изнјела Акција за људска права (ХРА), уз оцјену да та невладина организација жели да се представи као наддржавна која брине о држави више и од саме Владе.
НВО ХРА је једна од преко 5.000 невладиних организација које су регистроване у Црној Гори и које све имају право на своје мишљење, како каже Каварић, макар оно било погрешно, као у овом случају.
Он је подсјетио да је Теа Горјанц, која је на челу поменуте НВО, одбила своје учешће у експертском тиму који је требало да провјери уставност одредби Темељног уговора.
„Сада покушава да се, кријући се иза своје НВО, представи као парадржавна и парауставна, тачније као наддржавна и надуставна невладина организација у Црној Гори, која брине о држави више и од саме Владе Црне Горе. Препоручио бих уваженој НВО ХРА, госпођи Горјанц и њеним помагачима и наручиоцима да своју аргументацију, уколико заиста вјерују у бесмислице и ступидности које су навели у свом саопштењу, сачувају и искористе за тужбу према надлежном суду против Темељног уговора Црне Горе и Српске православне Цркве…”, казао је Каварић за Спутњик.
Акција за људска права (ХРА) упутила је предсједницима државе и владе, Милу Ђукановићу и Дритану Абазовићу, приједлоге за измјену одредби Темељног уговора Црне Горе са Српском православном црквом.
„У циљу припреме за учешће извршне директорице ХРА Тее Горјанц Прелевић у радној групи правних стручњака, која је била најављена прошле недјеље, ХРА је израдила ове приједлоге уз учешће правних савјетника Татјане Гогић, адвоката Веселина Радуловића и проф. др Весне Ракић Водинелић. Наши приједлози представљају аргументовани правни савјет како да се уговор усклади са правним поретком Црне Горе, и ни у ком смислу нијесу политички мотивисани“, казали су из ХРА, преноси Спутник.
Влада је, како наводе, дужна да закључује уговоре усклађене с правним поретком, који не доводе у заблуду ни СПЦ, ни грађане у чије име се уговор закључује.
„Одредбе уговора које би одступиле од важећег правног оквира биле би ништавне, и као такве не би користиле ни држави ни СПЦ. Сматрамо да је у циљу заштите људских права неопходно измијенити одредбе којима се: СПЦ гарантују јавноправна овлашћења; обећава да се безбједносне мјере у објектима и другим просторима у власништву СПЦ неће примјењивати без сагласности црквених власти; ограничава право на обраћање суду у поступку доношења одлука дисциплинске природе; вјерско образовање предвиђа на другачији начин од закона“, рекли су из ХРА.
Поред тога, како је саопштено, „нема разлога да се не поправе и остали правно-технички пропусти и понављање или парафразирање права и обавеза већ уређених законима Црне Горе“.
„Приликом израде овог предлога имали смо у виду и споразуме Црне Горе са другим вјерским заједницама као и споразуме СПЦ са другим државама у региону“, појаснили су из ХРА.