„Овдје је у питању умишљајно преузимање музике из филма Лавиринт, а кад је то посреди, онда говоримо о интелектуалној крађи. И то крађом туђег ауторства уз јавно истицање да је то вјеродостојна и оригинална творевина коауторки, што јесте – лаж. Тако то бива у свијести сваког крадљивца“
У продукцији/производњи РТЦГ Документарног програма ПЈ ТВЦГ под уредништвом Александре Павићевић, уреднице 1. програма ТВЦГ у коауторством/уредница Снежане Живковић и Тање Шуковић филма „Свједок Божје љубави Амфилохије Радовић“ у документарном формату 18. фебруара 2020. Првог програма емитован је „филм“, а 19. фебруара 2020. уз извесну (изричну или прећутну) сагласност коауторки и РТЦГ на Youtube је тај „филм“ поставио Патриотски комитски савез, потом политичка партија ЛПЦГ а прошлог мјесеца је тај “филм” приказан на сарајевског ТВ FACE, уз додатне тврдње коауторки да се ради о изворном, вјеродостојном документарцу и “чистом као суза”.Прегледач видео записа00:0000:43Прегледач видео записа00:0000:34
Томо Бабовић је у септембру 2020. године прегледао тај „документарац“ и са запрепашћењем увидио да је у великом дијелу, од уводне до завршне шпице коришћена његова композиција за филм Лавиринт 2002. Ауторко право за ту композицију, он је регистровао и заштитио у СОКОЈ-у још 2008.
Према важећој правној регулативи од Бернске конвенције, Закона о ауторским и сродним правима, Закона о електронским медијима до Закона о националном јавном емитеру РТЦГ – почињено је и кривично дјело према одредбама Кривичног законика ЦГ. Све то није било довољно, што је Бабовићево ауторство брутално покрадено и етаблирано на официјелном порталу РТЦГ и дан-данас, него је сјутрадан након објаве 18. фебруара, тај “фулм” група ПКЦ поставила на Youtube итд. чиме се наставила бестидна експлоатација искључивог Бабовићевог ауторства.
Бабовићев правни заступник, адвокат Владан Бојић, прокоментарисао је за наш портал наведени случај рекавши да је у питању интелектуална крађа.
„Није посриједи реминисценција тужених “коауторки”, тј. нејасно присјећање композиције које су оне случајно по својим сјећањима узеле од неспорно стварног аутора те композиције“, рекао је.
Бојић је истакао да је овдје у питању умишљајно преузимање музике из филма Лавиринт, а кад је то посреди, онда говоримо о интелектуалној крађи.
„И то крађом туђег ауторства уз јавно истицање да је то вјеродостојна и оригинална творевина коауторки, што јесте – лаж. Тако то бива у свијести сваког крадљивца. Због тога то има за посљедицу и грађанску али и кривичноправну одговорност. Није могуће законске консеквенце никако избјећи„, казао је Бојић.
Бабовић је умјесто тражења одштете тражио уклањање повреде његових права. Његово ауторско право су вантекстуално укључили из Youtube фрагмента mala fidei склопљених исјечака из живота упокојеног Митрополита Амфилохија, са очитим циљем његове злокобне личне дифамације. Бабовић би и иначе тражио заштиту својих ауторских права, али овдје је посриједи и покушај да се уз помоћ интелектуалне крађе Бабовићево ауторство укључи у јадан и злобан аматеризам. То су друштвене околности које подстичу подјеле раздоре и опасности а што захтијева интервенцију суда.
ИН4С