Кад је ријеч о позоришним пројектима, из приложених података се може уочити да су хонорари бивали у домену реалног, при чему су се за режијске поставке у појединим случајевима, кад је ријеч о истакнутим именима, кретали око петнаест хиљада еура, али су такви износи уобичајени и код нас и у региону, у складу с правним актима
Спољни експерт за ресор културе проф. др Драган Копривица упутио је писмо министарки, проф. др Весни Братић у којем је обавијестио да је у вези са обавезама у ресору културе МПНКС на Цетињу, затражио и документа о раду Краљевског позоришта Зетски дом на Цетињу, уз исцрпан финансијски извјештај о реализованим представама у продукцији матичне куће за период 2010-2021. године, табеларно, уз 41 појединачни досије.
Његово реаговање преносимо интегрално
Достављени су подаци о називима представа, датумима премијера, броју извођења, уз спецификацију трошкова (хонорари, продукциони издаци), уз табеларни приказ информација о копродукционом статусу. Истовремено, за разлику од поступања умјетничког директора ЦНП-а, Жељка Сошића, који је редовно одуговлачио с достављањем извјештаја, директор Краљевског позоришта Зетски дом на Цетињу, Илија Суботић, ургентно је доставио све тражене податке.
Кад је ријеч о позоришним пројектима, из приложених података се може уочити да су хонорари бивали у домену реалног, при чему су се за режијске поставке у појединим случајевима, кад је ријеч о истакнутим именима, кретали око петнаест хиљада еура, али су такви износи уобичајени и код нас и у региону, у складу с правним актима. Поређења ради, украјински редитељ Андриј Жолдак за режију представе „Иванов“ у ЦНП-у добио је хонорар у износу од шеснаест хиљада еура, мада је, уз друге ставке, добио укупно тридесет хиљада, уз још неке бенефите.
Поводом рада Краљевског позоришта „Зетски дом“ на Цетињу треба истаћи и да су се представе ове позоришне куће, до појаве пандемије, изводиле у великом броју наврата, да су наилазиле на одличне осврте позоришне критике, и имале велику гледаност позоришне публике, уз награде на фестивалима код нас и у окружењу.
Из репертоара је евидентно и да је вођено рачуна о заступљености текстова великих стваралаца, попут Петра II Петровића Његоша, Оскара Вајлда, Елфриде Јелинек, Шнајдера, Камија, Шепарда, Крлеже, Гогоља, Брехта, Шимборске, Чехова и др. За похвалу је и да су представе у Краљевском позоришту „Зетски дом“, поред домаћих, режирали и истакнути страни редитељи: Едуард Милер, Паоло Мађели, Диего де Бреа, Арпад Шилинг, Егон Савин и други. Истовремено, „Зетски дом“ је давао шансу и појединим младим црногорским редитељима.
Истине ради, да комплетна слика не би дјеловала и превише идилично, треба навести и неафирмативан податак да, из периода прије именовања садашњег директора, постоје спорења дијела радника и Синдиката са дијелом претходне управе, као и са лицем, ангажованим на реализацији ЕУ пројеката, а предмет је, по мојим сазнањима, у Тужилаштву, те се надлежни органи баве преиспитивањем да ли има елемената незаконитог пословања.