Потписивање Темељног уговора је само тачка или закључак на величанствене литије и све што се догађало у Црној Гори током 2020. године. Ово је за портал Борба казао министар правде Марко Ковач, за чијег министарског мандата је регулисан однос између државе Црне Горе и највеће вјерске заједнице у Црној Гори – Српске православне цркве.
„Ја бих се и овом приликом захвалио свим добронамјерним људима који су у ових десетак година дали допринос у том процесу а највише блаженопочившем митрополиту Амфилохију који је ово питање покренуо још 2012. Сви људи, било у правном тиму Српске православне Цркве, односно Митрополије, било испред Владе Црне Горе, помогли су у рјешавању овог питања“, казао је министар Ковач за наш портал.
Ковач је најавио да ће ускоро верзија Закона о одузимању имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу бити послата на експертски тест у Бриселу и нада се да ће бити усвојен у Скупштини, наравно, ако Влада опстане.
„Када је ријеч о будућности Владе, сагласио бих се са ријечима премијера да је претходни период показао да је неопходна реконструкција јер поједини политички субјекти и даље живе у периоду подјела и националних тензија. На нашу жалост или срећу, и ова Влада је јасно показала свима да претходни режим није научио ништа из пораза са посљедњих парламентарних али и на бројних локалних избора. Зато је очигледно да, без обзира на све политичке разлике, претешке ријечи и сукобе који су били у претходном периоду међу побједницима посљедњих избора, ипак будућност ове државе зависи од договора међу коалицијама и партијама које 30. августа 2020. године прекинуле владавину ДПС-а. А да ли ће до тог договора доћи, дани који су пред нама ће показати“, казао је Ковач.
Ви сте министар током чијег мандата је ријешено питање односа Цркве и државе, што је свакако један историјски документ. Какав је Ваш осјећај што сте управо ви завршили тај процес? Мислите ли да сте одиграли историјску улогу?
Не бих рекао да је улога моје маленкости била ,,историјска“, већ бих прије рекао да је ова Влада имала снаге и воље да већ у првим мјесецима свог трајања и формално избрише сваку могућност дискриминаторног односа према највећој вјерској заједници у Црној Гори. Потписивање Темељног уговора је само тачка или закључак на величанствене литије и све што се догађало у Црној Гори током 2020. године.
Зашто је то питање било толико исполитизовано?
Из наше перспективе, као што сам претходно напоменуо, потписивање Темељног уговора је било логично, правно гледано врло једноставно, готово техничко питање. Посве друга и другачија тема зашто онда ово питање неке друге Владе нису жељеле или смјеле да ,,скину са дневног реда“. Али не бих на то данас губио вријеме. Премијер Абазовић и патријарх Порфирије су потписали Темељни уговор и за нас је та прича завршена. А све након тога јасно показује ко жели да манипулише Темељним уговором, ко жели да га политички злоупотријеби и у крајњем, коме је жеља да га једног дана стави ван снаге, по сваку цијену.
Темељни уговор је питање које је формално-правно покренуо ваш претходник, министар Владимир Лепосавић. Да ли мислите да вам је направио добар „темељ“ за Темељни уговор?
Ја бих се и овом приликом захвалио свим добронамјерним људима који су у ових десетак година дали допринос у том процесу а највише блаженопочившем митрополиту Амфилохију који је ово питање покренуо још 2012. Сви људи, било у правном тиму Српске православне Цркве, односно Митрополије, било испред Владе Црне Горе, помогли су у рјешавању овог питања.
Шта су Ваши даљи кораци ако не падне Влада? Може ли се очекивати регулисање питања држављанстава за више хиљада људи који су избјеглице из ратова 1990-их?
У протеклих неколико мјесеци је урађено много у погледу припреме нормативних аката али и јачања административних капацитета. Као што је јавност већ упозната, припремљена је нова верзија Закона о одузимању имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу и сигуран сам да ће она убрзо проћи експертски тест у Бриселу и да ће бити усвојена у Скупштини. Ништа мање вриједним сматрам и рад на измјенама и допунама Кривичног законика и Законика о кривичном поступку али и Закона о Судском савјету и судијама.
Овим актима не само да чемо утабати стазу за квалитетнију борбу протик корупције и организованог криминала већ ћемо на правичнији начин уредити процес избора предсједника Врховног суда Црне Горе. Такође, наставићемо да помажемо рад државног тужилаштва кроз јачање административних капацитета. На пољу рационализације правосудне мреже нас у септембру очекују значајне активности, а такође и у погледу нових могућности за пружање бесплатне правне помоћи кроз измјене закона. Све у свему, очекује нас рад и у наредним седмицама јер је још много тога започето (нпр. кодификација Грађанског законика) или је у завршној фази.
Када је ријеч о будућности Владе, сагласио бих се са ријечима премијера да је претходни период показао да је неопходна реконструкција јер поједини политички субјекти и даље живе у периоду подјела и националних тензија. На нашу жалост или срећу, и ова Влада је јасно показала свима да претходни режим није научио ништа из пораза са посљедњих парламентарних али и на бројних локалних избора. Зато је очигледно да, без обзира на све политичке разлике, претешке ријечи и сукобе који су били у претходном периоду међу побједницима посљедњих избора, ипак будућност ове државе зависи од договора међу коалицијама и партијама које 30. августа 2020. године прекинуле владавину ДПС-а. А да ли ће до тог договора доћи, дани који су пред нама ће показати.
Извор: Борба