Син бившег утицајног оперативца полиције и тајне службе Зорана Лазовића, Марко Лазовић купио је прије нешто више од три године вриједну некретнину у престижном подгоричком кварту од компаније “Бемаx”.
Марко Лазовић добио је некретнину под повољним условима, испод тржишне цијене, а како је Истраживачком центру Мреже за афирмацију невладиног сектора потврђено из “Бемаxа”, Лазовићи су кумови са званичним власником те компаније Веселином Ковачевићем.
Телевизија Вијести синоћ је објавила да од Лазовића није могла добити коментар на многе налазе истраживачког центра МАНС-а, који упућују на необичне трансакције између те породице и компаније “Бемаx”, али и вриједну покретну и непокретну имовину.
МАНС је истраживао поријекло комплетне имовине и прихода Зорана Лазовића и његове породице, а наводе да су управо Министарство унутрашњих послова (МУП) и Агенција за националну безбједност (АНБ) опструирали истраживање одбијањем да учине јавним податке о зарадама Лазовића и његових синова. Старији Лазовићев син, Марко, запослен је у МУП – Управа полиције, док млађи син, Петар, ради у АНБ-у.
За кума квадрати испод тржишне цијене
Истраживање МАНС-а је показало да је Марко Лазовић крајем 2018. са компанијом “Бемаx” склопио уговор о куповини стана од 104 м2 у тзв. толошким апартманима у Подгорици. Ова компанија је некретнину млађем Лазовићу продала по цијени од 1.000 еура/м2, далеко испод тржишне вриједности не само за тај дио града, већ и у односу на објекат у ком се овај стан налази.
Осим повољније цијене, уговором је предвиђено да Лазовић овај стан може укњижити на своје име након што у року од 30 дана уплати свега 20.000 еура, односно тек једну петину купопродајне цијене. Преосталих 84.000 еура млађи Лазовић обавезао се да ће платити у року од три године, без информације да ли се исплата врши у цјелости, или у ратама које би износиле преко 2.300 еура мјесечно. Рок за отплату стана “Бемаxу” истекао је у октобру прошле године.
У моменту стицања стана, Марко Лазовић имао је 33 године и био запослен као старији полицајац у Сектору за обезбјеђење личности и објеката, да би убрзо прешао на радно мјесто млађег полицијског инспектора у Сектору криминалистичке полиције у Управи полиције.
Истраживачки центар МАНС-а контактирао је компанију “Бемаx”, а формални власник Веселин Ковачевић, појаснио је да је кум са Лазовићима.
”Као прво, желио бих да напоменем да су породице Лазовић и Ковачевић из Бијелог Поља и да се може лако провјерити да су то кумовске породице, тј. да сам ја, Веселин Ковачевић у кумовском односу са Марком Лазовићем. Имајући у виду да се у нашој фирми вреднују и поштују поменути односи као и чињеницу да ми као фирма имамо право да формирамо цијену за нешто што је у нашем власништву, приликом формирања цијене и услова плаћања поменутог стана то је имало утицаја”.
На питање да ли је Марко Лазовић и када исплатио остатак од 84.000 еура, из “Бемаxа” нису одговорили.
Повољна трговина и за Љиљану Лазовић и везе са Убовићем
То није једина веза породице Лазовић и “Бемаxа”. Почетком прошле године, супруга Зорана Лазовића Љиљана, размијенила је стан са Жељком Гарићем, који има вишеструке пословне везе са неформалним власницима “Бемаxа” и њиховим другим компанијама.
Лјиљана Лазовић тада уступа свој стан од 64 квадрата у Булевару Јола Пилетића у замјену за стан од 84 метара квадратних и гаражу у згради у центру Подгорице, иза хотела “Хилтон”. Документација о размјени непокретности, до које је дошао МАНС, показује да је Лјиљанин стан преко Мораче био процијењен на 89.600 еура. Са друге стране, стан од 84 квадрата и гаража у самом центру Подгорице били су процијењени на 100.000 еура. На тај начин Лазовић добија значајно већи стан по цијени која је испод тржишне за тај дио града, док јој је паркинг мјесто практично поклоњено.
Лјиљана Лазовић обавезала се да разлику од десетак хиљада еура уплати одмах по закључењу уговора, док се Гарић сагласио да својину над станом и гаражом пренесе на Лазовић, без обзира на то што није примио уговорену разлику у вриједности некретнина.
Стан са гаражом у строгом центру Подгорице су крајем прошле године преписани у власништво Снежане Лазовић, ћерке Зорана Лазовића. У уговору о поклону наводи се да је вриједност стана и гараже сада 85.000 еура.
Везе Гарића са компанијом “Бемаx” и њеним оснивачима су вишеструке. Гарић је власник компанија “Гуфо” и Женског кошаркашког клуба “Будућност Бемаx”, и један од сувласника компаније “Сапром”, у којој се налазио и Ранко Убовић. Гостујући у емисији “Начисто” на ТВ Вијести, званични власник “Бемакса”, Веселин Ковачевић, управо је Убовића означио као “неформалног власника” компаније.
”Хидроенергија Монтенегро” веза између свих актера
Компанија “Гуфо” била је један од инвеститора у изградњи зграде познате као “Јужна капија града”, која се налази на ободу Подгорице, а коју је градио управо “Бемаx”. Други инвеститор на том пројекту је “Мастер Инжењеринг”, власник зграде у којој је супруга Лазовића стекла стан и гаражу под повлашћеним условима. “Мастер Инжењеринг” је и инвеститор изградње објекта “Хотел Цруисер” у Будви, који такође гради “Бемаx”.
У Гарићевој компанији “Гуфо” био је и Александар Мијајловић, који се, такође, доводи у везу са “Бемаxом”. Убовића, Мијајловића и “Бемаx”, веже и фирма укључена у послове са малим хидроелектранама – “Хидроенергија Монтенегро”, у чијој структури су раније били, што је МАНС посебно истраживао.
За два плаца 76.000 еура
Марко Лазовић, док је био запослен на одређено вријеме у некадашњој Специјалној антитерористичкој јединици (САЈ), у фебруару 2007. године купио је плац од близу 900 квадрата у подгоричком насељу Забјело, по цијени од 67.000 еура. Лазовић, који је тада имао 22 године, капару од 40.000 еура исплатио је прије овјере уговора, а остатак од скоро 27 хиљада еура након исте.
Само двије године касније – 2009, Марко Лазовић је докупио и половину пута који води до породичне куће на Забјелу, по цијени од 9.000 еура. Марка Лазовића је у стални радни однос, у Сектор за обезбјеђење личности и објеката, примио Веселин Вељовић, тада у првом мандату директора Управе полиције. Подаци о заради Марка Лазовића из тог периода нису познати, имајући у виду да је МУП одбио да их достави МАНС-у.
Са 19 година купио ауто од 40.000 еура
Док је Марко куповао некретнине, његов брат Петар је значајне суме новца издвајао за куповину нових аутомобила.
Документација показује да је Петар Лазовић, као 19-годишњак, 2009. издвојио 40.000 еура за “митцубисцхи ланцер еволутион 2.0”, а након четири године и возило мини цоопер СД АЛЛ4, по цијени од 35.000 еура. У том периоду он је имао и возило БМW X1, за које МУП није доставио друге податке, па се не зна колико је коштало.
Крајем 2018. године, за 17.500 еура купио је и половни голф ВИИ. МАНС не располаже подацима откад је Петар Лазовић запослен у АНБ-у, нити која су му примања, иако су те информације званичним путем затражене од те институције, која је одбила да их достави, правдајући се повјерљивошћу и тајношћу. Он нема уписане некретнине на своје име.
Са друге стране, Марко Лазовић је 2009. купио и прво ново возило за себе – и то сузуки СX4, по цијени од 16.000 еура које је потом отплаћивао на лизинг. Већ у марту наредне године, проширио је свој возни парк возилом “голф ВИ”, такође новим, које је коштало 24.000 еура. Марко Лазовић у свом власништву сада има и “волксwаген пассат”, за који МУП тврди да је загубио податке приликом сељења на другу локацију, те тако није могуће утврдити колико га је коштала набавка тог возила.
(Вијести)