На питање зашто посланицима УРА није било прихватиљиво да ставе потпис у понедјељак, а потписали су у уторак и кога види „као главног кривца што се договор постигао у минут до 12“, Лекић је рекао да се трудио као и већи дио учесника да се дође до резултата и компромиса.
„Желећи да наставим допринос да не рушимо консензус који је постигнут, не бих улазио у неке оцјене… То је нанијело штету и субјектима који су правили те промјене…“.
Одговарајући на питање је ли пристао да му буду сервирани ресори и имена људи људи који ће да сједе у тиум ресорима и шта би био његов посао као мандатара, Лекић је рекао:
„Немам политичку снагу у смислу броја особа у парламенту. Био је ризик ароганције са моје стране да сам побједник странке која је освојила доминантну већину… Сматрајући да треба послије два неуспјеха направити преокрет да се покаже велико стрпљење да стигнемо до тог резултат и преузмемо одговорност. А да онда преуређујемо односе. Нисам заустављао иницијативе странака, нити сам имао право, али сам отворено рекао да се варају ако мисле да то не би био метод рада који је озбиљан, за разлику од претходних. Гдје би долазило до ситуација гдје се конфронтације могу завршити да неки министар излети из владе. Није била ситуација да сам чекао да ми саставе владу. Ако дође до те владе и будем ли предсједник биће озбиљна, а ако не би била – ја бих био тај који би покренуо да је завршила мандат“.
Лекић је казао да Устав не предвиђа „фамозне потписе“ подршке мандатару за састав владе.
„То је заиграно и врло неозбиљно од Ђукановића… Била је намјера да се портврди та воља која је исказана… Дописивање траје већ дуже. Први документ који је 2. септембра усвојила парламентарна већина изборна био је политички споразум парламтарне већине. Фамозни потписи пали су 10. септембра. У том периоду се пише предсједнику државе и он је банализовао то толико да је испало да ништа не зна шта се дешава и да је чуо неку свађу… Имамо двије могућности да идемо нотарским принципом или понашати се озбиљно према Уставу да се тражи рјешење. Он није тражио рјешење, прижељкивао је ово све, то је очигледно. Да настави ова Влада, да се дисквалификује парламент и да он остане једина институција. И да кроз ту Владу остварује интересе утицаја на њу јер има своје протагонисте који су савези/сателите“.
Лекић је казао да се од 30. августа 2020. године „кренуло без резона демократије и начина функционисања“..
Умјесто да се гради повјерење у тој парламентарној већини, која је била тијесна, заједнички рад, како је истакао, „превладао је други систем“.
„Имали смо једну потпуно поремећену ситуацију – умјесто да се направи метод рада између владе и парламентарне већине, изостао је. Направљен је и експеримент са улажењем ДПС-а. Отворен је простор за рехабилитацију пораженог режима умјесто да се долази до резултата и крене на промјену система“, оцијенио је Лекић
Лидер Демоса је казао да се већина од прије двије године, може обновити.
„Сада се и обнавља уз све порођајне муке“.
Казао је и је да је Устав „пун празнина“.
„Често се сада по том Уставу узуимају аналогије које нијесу поуздане и свако вади што му одговара и да се диксвалификује Скупштина, да се избаци из игре и направи споредном, не поштујући принцип подјеле власти… Скупштина није само фабрика закона, она је највише политичко тијело…“, рекао је Лекић.
Лекић је рекао и да је сагласан да су очекивања грађана била много већа од претходне двије владе.
„Знамо како су формиране – једна под црквеним, а друга под међународним утицајма…“
Лидер Демоса је казао да је стицајем околности „у улози кандидата за мандатара“.
„На преговорима се појавио консензус око мене и то ми је створило велику одговорност и закључио сам да немам право да од овога одустајем. Мислим да је предсједник државе заобишао процедуре и они очигледно имају неку мотивацију, презентовао се као човјек једне стране, својих група…, рекао је Лекић.
Оцијенио је да Ђукановића „не занима“ у овом тренутку општи интерес излажења из кризе и да има своје циљеве.
„Један од циљева је да се анулира резултат од прије двије године, да се креће нешто изнова у некаквом нестабилном систему, гдје би он био арбитар“.
Извор: Вијести