ВЛАДА ПОСЛАЛА ВЕНЕЦИЈАНСКОЈ КОМИСИЈИ ЗАХТЈЕВ ЗА КОНСУЛТАЦИЈЕ О ТУЖИЛАЧКИМ ЗАКОНИМА
Венецијанска комисија (ВК) даће мишљење о тужилачким законима након што је Влада, 16. фебруара, званично затражила консултацију о тим актима, саопштили су Побједи из Комисије.
Скупштина Црне Горе требало је јуче да расправља о тужилачким законима, али је сједница одгођена. Након оштрих критика Брисела о предложеним актима, дио владајуће већине затражио је да се расправа и усвајање тих закона одгоди.
У допису, који су све чланице парламентарне већине – осим најјачег савеза тог блока Демократског фронта – упутиле предсједнику Скупштине Алекси Бечићу, посланици тих партија затражили су да се на краћи рок одгоди разматрање предложених закона да би, како су прецизирали, Влада била у могућности да обави неопходне консултације са европским партнерима сагласно Споразуму о стабилизацији и придруживању Црне Горе ЕУ.
Да су такве консултације већ затражене, Побједи је потврђено из Венецијанске комисије.
“Министар правде у Влади Црне Горе Владимир Лепосавић 16. фебруара затражио је мишљење Венецијанске комисије о Предлогу измјена Закона о државном тужилаштву и Предлогу закона о тужилаштву за организовани криминал и корупцију. Мишљење о ова два закона биће припремљено за усвајање на пленарној сједници ВК која ће бити одржана у онлајн формату 19. и 20. марта”, саопштили су из ВК.
Упитани да ли је евентуално већ спреман нацрт мишљења, из ВК поручују да тај документ још није спреман, јер им је захтјев поднијет прије неколико дана.
Термин изјашњавања ВК о тужилачким законима значи да парламент највјероватније неће моћи да усвоји ниједан закон до посљедње седмице марта, будући да је ДФ најавио да неће гласати ни за један закон док се не изгласају предложени акти у, како су казали, неизмијењеном облику.
Да је Црна Гора у евидентној парламентарној кризи, јуче је признао и потпредсједник Владе Дритан Абазовић који је навео да ситуација није завидна.
“Знате да Влада на све начине жели да помогне борбу против корупције и криминала, скренули смо пажњу на блокаде које тужилаштво спроводи. Постоји јаз око тих ствари, али Влада је упутила све Европској и Венецијанској комисији. Чекамо одговоре и вјерујемо да ће ситуација добити епилог. Ако није могла 18. фебруара, можда ће ситуација добити епилог 18. марта”, казао је Абазовић на конференцији за новинаре.
Подсјећамо, из Европске комисије су, коментаришући предложене законе, за Побједу недавно саопштили да би Црна Гора на путу ка ЕУ требало да постигне даљи напредак у реформи владавине права, укључујући напредовање, а не назадовање у спровођењу реформи правосуђа.
Напоменули су и да Црна Гора мора обезбиједити широк процес консултација приликом усвајања новог законодавства и активности које су кључне за успјешан процес реформи у области владавине права.
ОД ПОЛИТИЧКОГ УТИЦАЈА (НЕ) БОЛИ ГЛАВА
Предлогом два тужилачка закона, које је раније иницирала скупштинска већина, предвиђено је укидање Специјалног државног тужилаштва, а формирање тужилаштва за организовани криминаи и корупцију, чиме престаје мандат досадашњим специјалним тужиоцима.
Још једна новина је измјена структуре Тужилачког савјета. Према актуелном рјешењу, Тужилачки савјет има 11 чланова – шесторо тужилаца, четири угледна правника и представник Министарства правде.
Према новом рјешењу, пет позиција било би резервисано за тужиоце, пет би делегирао парламент, а једно мјесто би припало Министарству правде. За избор новог Тужилачког савјета била би довољна проста већина у парламенту. Главног тужиоца бирао би Тужилачки савјет.
Тиме би фактички посланичка већина имала већински, одлучујући, утицај на све изборе у тужилачким органима.
Венецијанска комисија је у мишљењу из 2015. оцијенила да би именовања и разрјешења чланова Тужилачког савјета у Скупштини представљало политизовање, уколико оно не би било уз сагласност двије трећине посланика.
И Јоаникије на страни међународне заједнице
Након што је премијер Здравко Кривокапић саопштио да су реформе у тужилаштву неопходне, али да се приликом усвајања закона морају консултовати међународни партнери и да би требало усвојити рјешења која неће бити спорна ЕУ, огласили су се из Српске православне цркве.
Тако је епископ будимљанско-никшићки Јоаникије казао да је у времену послије значајних промјена у Црној Гори, које су се догодиле вољом народа, много важно за нашу државу да има подршку међународне заједнице.
Иако им је, како кажу, битно мишљење међународне заједнице, занимљиво је да Влада није тражила консултације са Венецијанском комисијом када су усвајане Измјене закона о слободи вјероисповијести, иако је експертско тијело Савјета Европе од почетка било укључено у тај процес.
Извор: Побједа
Извор Попједа ????