Закон о слободи вјероисповијести донијет је по хитној процедури јер је постојала опасност да стари акт произведе, штетне посљедице односно препис власништва без консултације суда. Кад је хитни поступак, онда нема јавне дебате. Ми смо искористили ипак мали период да консултујемо све вјерске заједнице“, рекао је министар правде
Сагласан сам са свим оцјенама које су изнијели предсједници Скупштине, Владе, посланици – криза је када се говори о институционалној кризи у правосуђу. Уставни суд је политичко-државно судски орган који најбоље осликава ову кризу, казао је министар правде, људских и мањинских права, Владимир Лепосавић, у емисији Начисто на ТВ Вијести.
Он је истакао да се суд понаша на начин на који се није понашао раније.
“Оставља рок Скупштини који је неадекватан и немогућ за реаговање. Ако је рок који је остављан прије био дужи, а сада био напрасно краћи, онда је оправдана сумња и бојазан”, оцијенио је Лепосавић.
Осврнуо се и на институт сједнице на даљину.
“Суд је добио и напрасно реаговао на захтјев да оцијени донешене одлуке у Скупштини, односно законе због сумње да је повријеђен Пословник у којем је предвиђен институт сједнице на даљину. Сада када имамо тај институт, поставља се питање да ли је спорно било гласање на даљину. А прошле године, када није било тог института у априлу, јуну и јулу, почињале су сједнице Скупштине без утврђивања кворума”, навео је Лепосавић, истичући да Уставни суд тада није реаговао, а сада реагује, па се јавља сумња на дупле аршине.
Казао је и да се Уставни суд по службеној дужности није оглашавао о важним питањима и законима око којих је било и протеста као што су протест мајки због укидања закона, као и због Закона о слободи вјероисповијести.
Коментаришући кохабитацију Лепосавић је рекао да уколико би одлука Уставног суда ишла ка томе да се оборе усвојени закони због питања кворума, онда би тај суд морао да обори и законе донијете прошле године, као што су о тајности података, локалној самоуправи…
“Онда се у том правном смислу прави хаос, који можда некоме одговара… Ако суд донесе одлуку да ови законе не важе – онда не важе ни ови од прошле године и губи се сваки легитимет и имамо колапс”, додао је Лепосавић.
Закон о слободи вјероисповијести
Закон о слободи вјероисповијести донијет је по хитној процедури јер је постојала опасност да стари акт произведе, штетне посљедице односно препис власништва без консултације суда. Кад је хитни поступак, онда нема јавне дебате. Ми смо искористили ипак мали период да консултујемо све вјерске заједнице“, рекао је министар правде.
На питање шта мисли о томе зашто нијесу позвани представници тзв. Црногорске православне цркве на сједницу скупштинског Одбора за људска права и слободе, казао је да је „Министарство свима упутило позив за разговор свим вјерским заједницама“.
„Из вјерске заједнице ЦПЦ је стигла осуда и коментар да неће уопште у таквом поступку учествовати. Даље од тога нисмо ишли у позивање вјерске заједнице које одбијају унапријед„, навео је Лепосавић.