Дубоко смо посвећени постизању договора, али, ако до њега не дође и избори су опција. Дубоко сам увјерен да је политици Мила Ђукановића дошао крај, иако неки вјерују да она може поново да се врати
Важно је да се постигне поштен и одржив договор и да испунимо обећањима које смо дали грађанима на изборима прошле године када смо срушили режим Мила Ђукановића. Дубоко смо посвећени постизању договора, али, ако до њега не дође и избори су опција. Дубоко сам увјерен да је политици Мила Ђукановића дошао крај, иако неки вјерују да она може поново да се врати. Само је питање да ли ће о његовом формалном одласку одлучивати парламент или ће полагањем рачуна за тежак криминал који је инсталирао у Црној Гори условити његово повлачење. Живот ће одлучити да ли ће Србија и Црна Гора поново бити једна другој најближи.
Ово су основне поруке, које у данима када се воде преговори о мијешању карата у кабинету премијера Црне Горе Здравка Кривокапића, у интервјуу за “Новости” шаље предсједник Нове српске демократије и један од лидера Демократског фронта Андрија Мандић.
Вјерујете ли да ће успјети разговори о реконструкцији?
Неопходно је да пронађемо заједнички језик, јер је постојеће стање неодрживо. Влада Кривокапића је, после нашег договора да ћемо за 200 дана преиспитати њен рад, изгубила подршку владајуће већине. Подржава је тек неколико посланика. То наши политички противници покушавају да искористе и замало су организовали оружану побуну на Цетињу приликом устоличења митрополита Јоаникија и покушали да свргну актуелну власт. Ово је нова прилика која нам се пружа и ми озбиљно приступамо договору. У разговору са Кривокапићем сам инсистирао на поштовању демократски принципи приликом успостављања новог договора. Експеримент са тзв. експерстком владом није дао добре резултате, у економској и безбједносној равни, борби против криминала и корупције, него је довео до тога да Влада остане без подршке парламентарне већине. Ово треба да буде нови почетак, очекујем наредних дана конкретно решење које би могло да одговоре захтјевима већине грађана чији смо ми представници. Народ очекује да што прије кренемо у озбиљну борбу против криминала и корупције, у поправљању жалосног стања у коме се налазе тужилаштво и укупно правосуђе, а тешка економска ситуација земље захтијева одговоран и марљив рад Владе.
Када кажете да је остала подршка неколико посланика мислите на три посланика УРЕ Дритана Абазовића. Хоће ли они бити препрека реконструкцији и сматрате ли да су неке амбасаде “умијешале прсте”?
– УРА је успјела уз прихватање Демократа и Кривокапића да раније наметне свој пројекат тзв. експертске владе, али смо у времену за нама констатовали да поједини ескперти из Владе, или кандидати за министре, припадају УРИ. Након двеста дана рада Владе у складу са политичким договором ми смо негативно оцијенили њихов учинак и сада је потребно потражити друго решење. И ако тај концепт од почетка није уливао повјерење ми смо пристали да сви сагледају домете таквог приступа и данас сви желе да се то промијени. Обећани посао није завршен, није демонтиран бивши режим Мила Ђукановића, нијесу одстрањени јастребови у државној управи те партије, није ни отпочет радикални обрачун са криминалом и корупцијом. Потрошена је година дана и овом сазиву Парламента су преостале још три године да испуни изборна обећања. Зато морамо дјеловати брзо како би надокнадили изгубљено. За почетак треба да се ресетују наши односи и заједно кренемо одлучно напријед. Новој српској демократији је посебно важно да се организује попис у Црној Гори, уосталом, то је и законска обавеза.
Влада је мјесецима избјегавала да се усвоји нацрт закона о попису и то нам је најтеже пало. Попис нам је неопходан, не само због тога да се да се први пут на слободан начин и без притиска добије најшира могућа слика о Црној Гори, него и за чишћење бирачког списка, на коме се налази на десетине хиљада фантома, које је режим Ђукановића уграђивао и на основу лажних гласова побеђивао.
Знају ли се персонална решења, има ли мјеста за вас, Милана Кнежевића, Небојшу Медојевића?
Премијер је желео да разговара појединачно са сваким предсједником парламентарне странке и ми смо то прихватили. Нова српска демократија је појединачно најснажнија странка парламентарне већине; и на његово питање о конкретним кадровским решењима рекао сам да ће то доћи касније. Прво треба да се договоримо који модел ћемо да примијенимо – да ли ће се бирати нова Влада на чему инсистрају три посланика УРЕ или ће да буде реконструкција на чему инсистира већина посланика парламентарне већине. Када се постигне тај договор, тада ћемо отворити причу о програму владе и кадровима, који свакао морају да буде резултат договора. Ако нема посланика било које странке парламентарне већине, тешко је постићи споразум, а тек ако неко вјерује да се без највеће странке парламентарне већине може доћи до неког решења тај је онда у великом проблему. Дајемо апсолутну предност договору јер у наредне три године можемо да урадимо много од изворних обећања, а ако нема договора онда су политички чиниоци дужни да врате мандат народу како би се он изјаснио о свима нама.
А, за Кривокапића и Абазовића?
– Као што сам рекао, чекамо да прво дефинише да ли ће бити реконструкција или ће да се бира нова влада. То је предуслов да се прича о кадровима. Ми никога не уцјењујемо, тражимо да се поштују демократски принципи, и не прихватамо ничију уцјену.
Да можете да вратите вријеме, да ли бисте опет уступили прво мјеста на листи Кривокапићу, а ви отишли на зачеље?
Није ми жао што сам моје мјесто уступио Здравку Кривокапићу. Тешко је било окупити толико различитих странака и заинтересованих за политику и функције нестраначких појединаца у тако велику коалицију, а да не направите велике уступке. Био сам суочен са избором да ли да направимо велику побједничку коалицију или се посветимо јачању снаге НСД и ДФ. Нажалост, потенцијални партнери за велику коалицију нису жељели да се укључе у борбу против Ђукановића ако неко не добије прво мјесто, неко други ако не добије зацртани број мандата, неко ако не добије ово или оно.
Управљајући изборном кампањам имао сам дефинисан циљ да побиједимо коалицију Мила Ђукановића и све је било подређено том циљу. Истовремено сам ближе упознао амбиције оних који су јавно били незаинтересовани за власт већ само желе да помогну, а у стварности су им те фотеље биле најважније.
А што се мене тиче, и односа оних који за свој политички успјех много дугују Андрији Мандићу и ДФ, наш народ каже: „поштеног је лако преварити”.
Поносан сам што сам испунио важан циљ у борби за српски народ у Црној Гори чији је највећи противник био Мило Ђукановић и његов антисрпски режим. Самим тим што смо оборили његову владу служи ми на понос.
Често се Београду спочитава да се мијеша у унутрашња питања Црне Горе, а вама да сте продужена полуга власти Александра Вучића. О томе је недавно у Црној Гори говорио и предсједник ССП Драган Ђилас који је наводно и купио један медиј у Подгорици…
Нова српска демократија је странка српског народа у Црној Гори. Од оснивања НСД и СНС имамо најблискије односе и закључене споразуме о сарадњи, заправо, дјелујемо како сестринске странке. На почетку наше сарадње обје странке су биле опозиционе, а данас смо владајуће. Није наодмет подсјетити да смо били једина парламентарна странка из региона која је 2012. године на изборима у Србији подржала СНС док су све друге владајуће и опозиционе странке из Црне Горе, које за разлику од нас нису српске странке, подржавале тадашњу владајућу коалицију у Србији.
Зато се ми за те наше односе нећемо правдати никоме, а понајмање онима које не интересује судбина и положај српског народа изван Србије. Нећемо полагати рачуне Ђиласу ни било коме другоме. Ти појединци у Црној Гори имају традиционалне партнере које предводи Мило Ђукановић, а који су већином доказани србомрзци и то је њихов избор.
Што се тиче односа НСД и СНС, они су засновани на пријатељству, међусобном уважавању и заједничкој бризи о српском народу ма гдје он живио. То је оно што ми цијенимо код СНС, а посебно у раду предсједника Србије и те Ђиласове приче да смо ми само њихове продужене руке, неће нас испровоцирати да урадимо оно што би жељели српски непријатељи, а то је да се дистанцирамо и ограђујемо од наших сународника, од оних који су нам најближи. Али, видимо да се поново организује у Црној Гори слична акција попут оне што је рађена крајем деведесетих. Тада је Црна Гора одабрана као погодна платформа за мијешање странаца у унутрашње ствари Србије. У Београду се налазио велики број људи који је служио таквој акцији и сада видим да кроз куповање “Вијести” спрема нова регрутација српских противника. Тај концерн је и тада радио сличну ствар и једино су неки бошњачки и приштински медији могли да се такмиче са Вијестима по организованости антисрпске кампање.
– Шта мислите, хоће ли Србија и Црна Гора некада опет бити државна заједница?
– Србија и Црна Горе треба да граде односе онако како желе њихови грађани. Када би их питали ко им је најближи добили би већински и одговор да је то Србија. Када анализирате наше везе стотинама година уназад констатовали би да је такво стање било све до времена Мила Ђукановића.
Много Срба и данас живи у Црној Гори и ако су некада сви црногорци национално били Срби. Осим тога наша економија највише зависи од Србије, прије свега мислим на туризам, а сезону су ове године спасили туристи из Србије и РС. Сви кључни природни, економски, и други односи крећу се углавном у вектору сјевер југ, односно Србија – Црна Гора. Живот ће ће сам по себи, када се елиминишу политичке сплетке и интриге, и мржња која се индукује из неких међународних центара, регулисати то најбољи могући начин.
Шта се дешава са темељним уговором са СПЦ?
– То сад зависи од СПЦ и Владе, добра прилика је пропуштена у мају на Сабору СПЦ да се тада потпише. Да сам био у прилици, у којој је био Кривокапић, потписао бих тај Уговор, па макар ми неко сјутра ту руку одсјекао. На питању права наше Цркве нико нема право да вас уцјењује и тај дан је био добра прилика да се таква порука пошаље. Да је тада потписан Темељни уговор, да ли мислите да би било ових оних ружних дешавања на Цетињу приликом устоличења митрополита Јоаникија?
Марко је већина
Градоначелник Никшића Марко Ковачевич је тужен јер је рекао да у Сребреници није било геноцида… Хоће ли то постати пракса?
Он је млади српски политичар за кога вјерујем да ће имати сјајну политичку каријеру. Многи се наши противници труде да ту његову успјешност зауставе. У том смислу је тај покушај суђења за негирање геноцида. Није проблем у Марку, српском народу, ни у већинској Црној Гори, која мисли исто што и Ковачевић. Проблем је у Резолуцији о геноциду у Сребреници, која је донета супротно интересима Црне горе, и она је користи за напад на српски народ и Србију.
Рекао ваш сарадник Милан Кнежевић да, ако је Влада експертска, из ње треба да изађе Абазовић и издаје лежаљке, а он ће да продаје лубенице и пипуне. Шта ћете, у том случају, ви?
-Милан и Дритан су млађи од мене и било би веома симпатично замислити ту слику коју је у шаљивом тону насликао Милан. Ја старији од њих, и тешко бих могао одговорити потребама окупљених на плажи. Дуго сам у политици, а остало је много тога што би требало забиљежити, посебно шта се дешавало у Црног Гори током НАТО агресије, затим како су нам разбили заједничку државу са Србијом и најважније како смо успјели да у Црној Гори отворимо српско питање и поставимо га не само као тему пред домаћом него и међународном заједницом. То је била велика борба НСД и моја лично. Много тога се не зна о томе, а за српски народ то је била судбинска борба за наш опстанак на овим просторима. Био сам учесник и сведок многих процеса и ваља нешто о томе записати. Можда некој млађој генерацији Срба у Црној Гори то и ваљано послужи.