Надам се да ће се Капела на Ловћену једном обновити, то је обавеза града Цетиња, казао је он
Маузолеј на Ловћену је дивљи објекат који је подигнут на туђем земљишту и на туђој имовини, тврди историчар, публициста и дугогодишњи градоначелник Цетиња Јован Маркуш.
Надам се да ће се Капела на Ловћену једном обновити, то је обавеза града Цетиња- казао је он.
Маркуш је учествовао на манифестацији „Трга од Ћирилице“ у порти Храма Светог Спаса на Топлој, а тема вечери била је “Од сумрака до новог осијања Ловћена” на којој се расправљало о Ловћенској капели.
Маркуш је говорио о судској голготи принца Михајла Петровића Његоша са црногорским властима, а како је истакао, сва документа овог поступка и даље се чувају у тајности, далеко од очију јавности.
И поред своје силне борбе, коју је као наследник Његоша водио принц Михајло, он званично никада није добио одлуку о рушењу капеле која је срушена 1972. године, док је коначна судска пресуда донијета тек четири године након рушења капеле- истакао је он.
О увијек актуелној и свевременој теми поред Маркуша је говорио и Иван Петровић Његош, дипломирани економиста и директни потомак династије Петровић Његош.
Петровић је поставио пред херцегновску публик питање: “Да ли знате да у историји старог континента постоји и један народ који је срушио споменик посвећен њиховим великанима?”
Говорећи о борби интелектуалног свијета тога доба, који су јавно устали у одбрану ловћенске капеле, он је скренуо пажњу и на обичан народ који се успротивио овом незапамћеном вандализму.
Онај коме припада посебна част јесте човјек Исо Махмутовић, који је одбио да руши капелу и због тога претрпио многа гоњења, али се уписао и бесмртне- закључио је Петровић.
Извор: Дан