Постоје документи који то доказују, тврди новинар и публициста
Врх Ловћена је власништво Митрополије црногорско-приморске, односно надлежне Парохије његушке и о томе нема никакве дилеме, јер постоје документи, тврди публициста и књижевник Јован Маркуш.
Маркуш је на округлом столу у крипти Храма Христовог Васксења у Подгорици тврдио да је 1984. године као предсједник Извршног одбора Општине Цетиње, имао састанак који се тицао враћања Ловћенске капеле, то јест испуњавања дуга републичке власти.
– Састанак је био на мој предлог, да се испуни обавеза државе и да се поново подигне разорена Његошева капелица- навео је он.
Додао је да постоји једна грандиозна личност историје Црне Горе, која је, по његовом мишљењу, најсличнија Светом Петру Цетињском.
– То је принц Михаило или књаз Михаило Петровић Његош, који је, што уопште није познато широј јавности, поред Митрополије црногорско-приморске, водио паралелни поступак да се забрани рушење Његошевог гроба као легитимни насљедник и да се забрани рушење Цркве Светог Петра Цетињског на врху Ловћена- додао је Маркуш.
Нагласио је да је принц Михаило био велики човјек и патриота и да је три пута одбио владарску круну.
– Водио је паралелни поступак, и за то ангажовао два адвоката. Тај поступак је покренут 1971. године, а пошто је разорена капелица 1972. године, нормално је било да надлежни суд донесе одлуку прије самог чина разарања. Међутим, не да није донијета тада одлука, него вјеровали или не, одлука је донијета 1975. године- казао је Маркуш.
Пјесник Будимир Дубак је направио осврт на тему “Српски пјесници о Ловћену и Његошу“ и пренио поздраве академика, највећег живог српског пјесника, Матије Бећковића, који је га је замолио да у његово име каже реченицу: “Да се Његош врати својој цркви”.
Подсјетивши на бројне српске пјеснике, који су виђели удес Ловћена, као наше свете планине, која је оскрнављена и прогнана и утамничила Његоша, казао је да тај одјек у стваралаштву најубедљивије говори колико су догађаји око Ловћена, учинили да добијемо неке од најпотреснијих строфа нашег послератног пјесништва, а ђела која настају на ову тему до наших дана, чине већ цијело једно велико поглавља српске књижевности.
– Његошев српски народ се моли да васкрсне Његошева капела на Ловћену- поручио је Дубак.