Током прошле године на радном мјесту погинуло је 7 радника а 20 је тешко повријеђено, док о блажим случајевима повреда нема информација а грађанима Црне Горе је непознаница ко у тим ситуацијама сноси одговорност – послодавац, нека од инспекција или трећи субјекат, казала је данас чланица Главног одбора УРА Марија Радуловић.
Она указује да је судска пракса показала да су ово дугорочни процеси и да је тешко утврдити кривца, или се у крајњем ради о појединачној кривици што је јако дискутабилно.
Она сматра да због тога што прије треба донијети и усвојити правилник о професионалним обољењима и основати Институт медицине рада.
„Неопходно је организовати обуке и предавања о значају заштите на раду за послодавце, синдикалне предстванике и запослене. Мало је њих упознато са правима и обавезама из ове правне области. Посебну пажњу треба обратити на запослене у угоститељству, грађевини, трговини јер доста њих ради без уговора о раду или на одређено. Такви људи обично имају неплаћени прековремени рад, изложени су високом стресу због страха од отказа најчешће због одлуке о оснивању породице“, наводи Радуловић.
Она указује и на посљедње истраживање од стране УНИЦЕФ-а да је 6% малољетника било укључено у послове опасне по живот.
„Посебну пажњу треба обратити на безбједност и сигурност на радном мјесту кроз контроле од стране Инспекције рада, Инспекције заштите на раду, Министарства рада и социјалног старања које је кровно министарство, представнике послодаваца и запослених“, каже Радуловић.
Она указује на законску обавезу послодаваца да донесу акт о процјени ризика на свом радном мјесту а тврди да је отприлике само 4% послодаваца донијело тај акт док санкција за оне који нијесу донијели тај документ није позната.
Парадоксално је каже и да у 21. вијеку у Црној Гори није могуће дијагностификовати професионалну болест.
„Стратегијом за унапређење медицине рада у Црној Гори у периоду од 2015-2020. са акционим планом имплементација за други квартал 2016. предвиђено је било оснивање Завода медицине рада са циљем промовиснаја радне способности функционалног капацитета или свеукупног здравља радно способне популације у Црној Гори. Нажалост, од овога ништа није реализовано“, каже Радуловић.
Она се у саопштењу осврнула и на темељни обавезни љекарски преглед једном годишње на који су запослени некада били обавезни.
„На овај начин се бринуло о не само радној способности запослених, већ и о самој превенцији рада. У међувремену су се отвориле приватне амбуланте кроз које можете добити љекарско увјерење за неколико минута, без темељног прегледа и контроле. Велики проблем видим и у томе што се због недовољно упражњених мјеста доктори медицине рада преквалификују у изабране докторе“, закључује на крају саопштења Марија Радуловић, чланица Главног одбора УРА.