пише: Небојша Медојевић, предсједник Покрета за промјене
Мандатар за састав Владе ми је у директној комуникацији рекао да он није за смјену (ЗАМЈЕНУ) старог режима већ за еволутивне промјене. Јасно је да то није његов став, већ став владара из сјенке који са њим управљају. Гласачи ДФ су гласали за смјену режима и демонтажу болесног система заснованог на неконтролисаној моћи једне породице.
ДФ је антисистемска политичка организација. То нам пише у програму, то нам је на уснама када говоримо, то нам је у мислима, то нам је у срцима. СЛОБОДА ИЛИ НИШТА.
Немогућ је хибрид два непомирљива свијета- СЛОБОДЕ И РОПСТВА!!!
Ми би демонтирали тоталитарни систем. Без оклијевања и без страха. Отворили досије УДБЕ, очистили службе и државне органе од корумпираних скотова и плаћеника мафије, похаписли тајкуне и њихове менторе из врха ДПС који су опљацкали овај народ. Испоручили би нашим бирачима ПРАВДУ. Дисало би се СЛОБОДНО.
ДФ се не плаши Ђукановића и његове мафије. То смо му рекли у лице у Парламенту више пута. То смо му поручивали са улица. Он је за нас ЛОПОВ И ЗЛИКОВАЦ!!!
Умјесто тога, добили смо Владу коју це чувати Ђукановиће и њихов капитал. И све тајкуне прве и друге породице. Све це бити исто. И још горе. Црном Гором ће се ширити неподношљиви осјећај НЕПРАВДЕ.
Ова Влада ће бити опасан и неуспјешан екперимент. Последице ће бити тешке и скупе. Платиће народ. Додатним осиромашењем и неправдом.
Владу су формирали владари из сјенке који цијене да је постојећи политички, економски и институционални поредак, у принципу добар и да је за бољи живот грађана и њихов просперитет неопходно само мало кориговати неке аномалије, које нијесу суштинског карактера и које битно не опредјељују суштину друштвених односа. Владу формирају они који не промовишу потребу корјенитих и радикалних друштвених, економских и институционалних промјена.
Огромна већина наших људи, изгледа још не жели да повјерују у дубину кризе у којој се земља налази и мисле да се постојеће стање може мијењати мирно, са лаганим корекцијама и без великих турбуленција.
На нашу жалост, стање у друштву, економији и институцијама је са свим супротно. Криза у којој се налази земља је дубока, системска и структурна. Неспроведена политичка реформа и девијантни изборни систем који почива на широко распрострањеној корупцији између власти и бирача (у којем власт корумпира бираче запослењем, плаћањем рачуна, брисањем казни, додјељивањем дозвола, стављањем на списак корисника социјалне помоћи, па све до директних новчаних транскација) доводи до сис темске политичке деформације на фундаметалном нивоу успостављања система власти.
Корупција је, дакле, уграђена у саме темеље политичког система. Власт формирана на корупционашким темељима, неминовно доводи до репродукције овог системског дефекта и на све остале друштвене подсистеме – Владу, локалну самоуправу, тужилаштво, поли цију, правосуђе, универзитет, синдикате, странке, НВО, компаније, медије. Корупција постаје основни и једини начин за регулисање међусобних односа у друштву.
Појединац, грађанин, тражи своје мјесто у таквом друштвеном поретку, свјестан да му лични статус, стандард, напредовање у каријери не зависи од сопствених квалитета, знања, труда или резултата рада, већ, искључиво од личних мрежа друштвених контаката унутар корупционашке пирамиде. Прагматични егоизам код обичног грађанина га тјера на прихватање оних друштвених норми које му доносе највећу личну добит, са прихватљивим ризиком од санкција. Ако је кажњивост у систему директно зависна од мјеста у хијерахији, онда ће склоност ка корупцији људи бити све већа, што је мјесто у хијерахији више. Бити у некој власти, локалној или републичкој, гарантује висок степен некажн јивости и мали ризик за корупционашко понашање.
Такав поредак у малом друштву без унутрашњег отпора и демократске традиције, са снажним утицајима племенско-фамилијарног наслеђа, може да обезбједи стабилност, на одређени рок.